45 odsto učenika ispod osnovnog nivoa u digitalnom rešavanju problema
4. novembra 2026. Srbija je u dodatnoj oblasti PISA 2025 testiranja — računarskom rešavanju problema — ostvarila prosek od 437 poena. Prosek zemalja OECD-a bio je 500 poena.
Oko 55 odsto učenika iz Srbije dostiglo je najmanje drugi nivo postignuća, naspram 77 odsto u OECD-u. Najviše nivoe, peti ili šesti, ostvarilo je oko 11 odsto učenika, u poređenju sa 26 odsto u OECD-u. To znači da se približno 45 odsto učenika nalazi ispod nivoa funkcionalne pismenosti u ovoj oblasti.
Dragica Pavlović Babić radi kao profesorka na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, a ranije je bila nacionalna koordinatorka PISA istraživanja. Rekla je da test uključuje učenje uz instrukcije i digitalne alate, kao i samostalno upravljanje procesom rešavanja zadataka. Prema njenim rečima, razlike u podršci učenicima doprinose velikom rasponu postignuća.
Pavlović Babić navela je da se računarsko rešavanje problema retko obrađuje u nastavi, uključujući informatiku, i da bi digitalne alate trebalo koristiti u svim predmetima. U centralnim oblastima PISA testiranja — čitanju, matematici i prirodnim naukama — učenici iz Srbije takođe su bili ispod proseka OECD-a.
PISA pokazuje potencijal učenika, ali i prostor za širu digitalnu nastavu
4. novembra 2026. učenici iz Srbije ostvarili su prosek od 437 poena na PISA 2025 testu računarskog rešavanja problema, dok je prosek OECD-a bio 500.
Rezultati beleže i značajan potencijal: oko 55 odsto učenika dostiglo je najmanje drugi nivo, a 11 odsto ostvarilo je peti ili šesti nivo. U poređenju sa OECD-om, gde su udeli 77, odnosno 26 odsto, jasno je da prostor za napredak postoji, ali i da deo učenika već postiže visoke rezultate.
Profesorka Dragica Pavlović Babić ukazala je da test proverava snalaženje uz digitalne alate i instrukcije, a ne samo znanje iz školskog predmeta. Ona je ocenila da bi korišćenje digitalnih alata trebalo proširiti na sve predmete. Taj nalaz stavlja naglasak na unapređenje nastave i podrške učenicima, umesto na svođenje rezultata na jedan prosek.
Oko 45 odsto učenika ostalo je ispod nivoa funkcionalne pismenosti u ovoj oblasti. U čitanju, matematici i prirodnim naukama rezultati Srbije takođe su bili ispod OECD proseka, što pokazuje da unapređenje obrazovnih postignuća ostaje važan zadatak.
Velike razlike u digitalnim veštinama otvaraju pitanje podrške učenicima
4. novembra 2026. Srbija je na PISA 2025 testu računarskog rešavanja problema ostvarila 437 poena, što je manje od proseka OECD-a od 500.
Oko 45 odsto učenika nije dostiglo nivo funkcionalne pismenosti. Najmanje drugi nivo ostvarilo je 55 odsto učenika iz Srbije, prema 77 odsto u OECD-u, dok je najviše nivoe dostiglo oko 11 odsto, naspram 26 odsto u OECD-u.
Dragica Pavlović Babić, profesorka na Filozofskom fakultetu u Beogradu i ranija nacionalna koordinatorka PISA istraživanja, upozorila je na velike razlike među učenicima i ocenila da oni nemaju jednaku podršku. Prema njenim rečima, mali broj učenika postiže visoke rezultate, dok drugi ostaju ispod osnovnog praga. Njena ocena je da se podrška ne vidi kroz ceo obrazovni sistem.
Pavlović Babić navela je i da se računarsko rešavanje problema gotovo ne obrađuje u školama i da bi digitalni alati trebalo da budu deo nastave u svim predmetima. Učenici iz Srbije ostvarili su rezultate ispod proseka OECD-a i u čitanju, matematici i prirodnim naukama. Podaci zato stavljaju u prvi plan pitanje kako se podrška i digitalne veštine razvijaju tokom školovanja.
