Građani Srbije slabo koriste jeftinije SEPA transfere

Evropska centralna banka je 3. novembra 2026. ukazala na to da se u Srbiji i drugim zemljama jugoistočne Evrope za slanje i primanje novca iz inostranstva i dalje često koriste skuplji načini prenosa. SEPA, jedinstveno područje za plaćanja u evrima, omogućava prekogranične transfere po jednostavnijim i povoljnijim uslovima, ali manje od 40 odsto potrošača u šest obuhvaćenih zemalja čulo je za taj sistem.

U Srbiji novac iz inostranstva prima devet odsto stanovnika. Udeo je veći u Albaniji, gde iznosi 21 odsto, kao i u Bosni i Hercegovini sa 17 odsto i Severnoj Makedoniji sa 10 odsto. U Bugarskoj je osam, a u Rumuniji četiri odsto.

Među primaocima doznaka u ovih šest zemalja, oko trećine do novca dolazi u gotovini, koju im donose rođaci ili prijatelji. Približno isti udeo koristi poslovnice kompanija za transfer novca. Naknade za gotovinske transfere najčešće su od šest do 12 odsto, a slanje novca digitalnim putem preko nebankarskih pružalaca usluga naplaćuje se od 1,5 do 4,5 odsto. Cena zavisi od zemlje, pružaoca usluge i načina prenosa, a razlika za isti transfer može biti veća od deset procentnih poena.

SEPA omogućava da se novac u evrima šalje preko granica pod uslovima sličnim onima za domaća plaćanja. Korisnici koji primaju novac na račun u evrima mogu da izbegnu dodatne troškove menjanja valute. Poznavanje sistema povezano je i sa obrazovanjem: kod visokoobrazovanih građana udeo onih koji su čuli za SEPA veći je za oko 17 procentnih poena nego među onima sa završenom osnovnom školom.

Sistem obuhvata 41 evropsku zemlju. Srbija mu je pristupila 2025. godine, dok su Albanija i Severna Makedonija postale deo SEPA 2024. godine.