Građani Srbije za zdravstvo izdvajaju 665 evra godišnje

Objavljeno 2. novembra 2026. Građani Srbije, pored obaveznih doprinosa i novca iz državnog budžeta, prosečno izdvoje još 665 evra godišnje po osobi za zdravstvenu zaštitu. Najveći deo dodatnih troškova odnosi se na privatne preglede i dijagnostiku, lekove i participacije.

Dugo čekanje na specijaliste i dijagnostičke procedure jedan je od razloga zbog kojih pacijenti odlaze kod privatnika. Kada je za dijagnozu potrebno više pregleda različitih specijalnosti, postupak može da traje mesecima, a u ruralnim sredinama i znatno duže. Građani se tako suočavaju sa izborom između čekanja u javnom sistemu i plaćanja usluga iz sopstvenog džepa.

Za zdravstveni fond je u 2026. godini planirano oko 5,6 milijardi evra, uključujući približno 600 miliona iz državnog budžeta. Doprinos za obavezno zdravstveno osiguranje iznosi 10,3 odsto bruto zarade. Kada se uračunaju privatna plaćanja, ukupna izdvajanja za zdravstvo dostižu gotovo 11 odsto bruto domaćeg proizvoda.

Svetska zdravstvena organizacija je u izveštaju iz 2025. godine upozorila da visoki zdravstveni izdaci teže pogađaju siromašnija domaćinstva, posebno ona sa penzionerima i ekonomski neaktivnim članovima. Značajan deo tereta, prema nalazima organizacije, odnosi se na lekove.

Među predloženim pravcima za unapređenje dostupnosti lečenja navode se bolje finansiranje javnog zdravstva, organizacija specijalističkih pregleda i pokrivenost troškova lekova i medicinskih sredstava. Odlazak zdravstvenih radnika u inostranstvo dodatno otežava obezbeđivanje dovoljnog broja stručnjaka.

Više izdvajanja za zdravstvo ne rešava samo pitanje dostupnosti

Objavljeno 2. novembra 2026. Srbija za zdravstvo izdvaja kroz obavezno osiguranje i državni budžet, a u 2026. godini za zdravstveni fond planirano je oko 5,6 milijardi evra. U taj iznos uključeno je približno 600 miliona evra iz budžeta. Ipak, građani dodatno plaćaju prosečno 665 evra godišnje po osobi.

Ti izdaci obuhvataju privatne preglede i dijagnostiku, lekove i participacije. Čekanje na specijalističke preglede i određene procedure navodi se kao jedan od razloga zbog kojih pacijenti traže usluge kod privatnika. Kada je potrebno više pregleda radi dijagnoze, vreme i troškovi mogu dodatno da se povećaju.

Ukupna izdvajanja za zdravstvo, kada se saberu javni i privatni novac, prema analizi dostižu gotovo 11 odsto bruto domaćeg proizvoda. Doprinos za obavezno osiguranje iznosi 10,3 odsto bruto zarade. Ove brojke pokazuju da finansiranje zdravstvene zaštite uključuje više izvora, ali i da pacijenti i dalje snose deo troškova direktno.

Izveštaj Svetske zdravstvene organizacije iz 2025. ukazuje da su visoki izdaci posebno teško breme za siromašnija domaćinstva, penzionere i ekonomski neaktivne građane. Kao pravci za unapređenje navode se bolja organizacija pregleda, efikasnije korišćenje sredstava i veća pokrivenost troškova lekova i medicinskih sredstava. Odlazak zdravstvenih radnika u inostranstvo ostaje dodatna prepreka obezbeđivanju dovoljno stručnjaka.

Građani plaćaju doprinose, a lečenje često doplaćuju

Objavljeno 2. novembra 2026. Obavezno osiguranje ne sprečava građane Srbije da iz sopstvenog džepa dodatno plate prosečno 665 evra godišnje za zdravstvenu zaštitu. Novac odlazi na privatne preglede i dijagnostiku, lekove i participacije, dok se u javnom sistemu na specijalističke usluge ponekad čeka mesecima.

Pacijentima kojima je potrebno više pregleda radi postavljanja dijagnoze ostaje izbor između čekanja i dodatnih troškova. U ruralnim sredinama proces može da se produži još više. To znači da dostupnost lečenja nije samo pitanje koliko se novca izdvaja ukupno, već i koliko usluga građani mogu da dobiju kroz osiguranje.

Za zdravstveni fond je u 2026. godini predviđeno oko 5,6 milijardi evra, među kojima je približno 600 miliona iz državnog budžeta. Doprinos za obavezno osiguranje iznosi 10,3 odsto bruto zarade. Kada se dodaju privatna plaćanja, ukupna izdvajanja dosežu gotovo 11 odsto bruto domaćeg proizvoda, ali građani i dalje neposredno snose značajan deo troška.

Svetska zdravstvena organizacija je u izveštaju iz 2025. upozorila da takvi izdaci naročito opterećuju siromašnija domaćinstva, penzionere i ekonomski neaktivne osobe, uz lekove kao značajan deo finansijskog tereta. Predložena rešenja obuhvataju bolje finansiranje javnog zdravstva, kraće i bolje organizovano čekanje i veću pokrivenost troškova lekova. Odlazak medicinskih radnika u inostranstvo dodatno otežava obezbeđivanje dovoljno stručnjaka.