Srbija iznad proseka EU po opterećenju troškovima stanovanja

Objavljeno 2. novembra 2026: Srbija je po udelu stanovnika opterećenih troškovima stanovanja nešto iznad proseka Evropske unije, pokazuju podaci za 2025. godinu. U Srbiji je taj udeo bio 7,9 odsto, a u EU 7,7 odsto.

Pokazatelj obuhvata stanovnike domaćinstava koja za stanovanje izdvajaju više od 40 odsto raspoloživih prihoda. U troškove se računaju, između ostalog, kirija ili kamata na stambeni kredit, računi za vodu i energente, održavanje, popravke, osiguranje i porezi.

Najviša stopa zabeležena je u Grčkoj, gde je iznosila 26,4 odsto. Među članicama EU slede Danska sa 14,7 odsto, Nemačka sa 11,2 i Švedska sa 10,8 odsto. Kipar je imao najniži udeo, 2,4 odsto; Hrvatska je bila na 3,2, a Slovenija i Slovačka na po 3,5 odsto.

U Evropskoj uniji ukupno više od 34 miliona ljudi živi u domaćinstvima koja troše preko 40 odsto raspoloživog prihoda na stanovanje. Među osobama u riziku od siromaštva, taj udeo u EU raste na 29,1 odsto. U Grčkoj je u ovoj grupi dostigao 82,6 odsto.

Cene stambenih nekretnina u EU porasle su u proseku 69 odsto od 2015. do drugog tromesečja 2026. Razlike među zemljama zavise i od prihoda, socijalne zaštite i strukture tržišta nekretnina. Dalji rast cena energenata, kamata i inflacije mogao bi dodatno da optereti domaćinstva.

Srbija blizu proseka EU po stambenom opterećenju

Objavljeno 2. novembra 2026: podaci za 2025. pokazuju da je Srbija blizu proseka Evropske unije po udelu stanovnika preopterećenih troškovima stanovanja. Pokazatelj iznosi 7,9 odsto u Srbiji i 7,7 odsto u EU, pa je razlika mala.

Eurostatov indikator obuhvata ljude u domaćinstvima koja za stanovanje troše više od 40 odsto raspoloživog prihoda. U obračun ulaze izdaci kao što su kirija ili kamata na stambeni kredit, komunalni računi, održavanje, popravke, osiguranje i porezi.

Razlike širom Evrope su velike: Grčka prednjači sa 26,4 odsto, dok je stopa na Kipru 2,4 odsto. Hrvatska beleži 3,2 odsto, a Slovenija i Slovačka po 3,5 odsto. Srbija je, dakle, tek neznatno iznad proseka EU, dok pojedine evropske zemlje beleže znatno veće udele.

Ukupno više od 34 miliona ljudi u EU živi u domaćinstvima koja izdvajaju preko 40 odsto prihoda za stanovanje. U grupi stanovnika u riziku od siromaštva udeo je 29,1 odsto. Na opterećenje utiču i prihodi, socijalna zaštita i struktura tržišta, a moguće dodatne pritiske predstavljaju cene energenata, kamate i inflacija.

Stanovanje Srbiji uzima više prihoda nego prosečno u EU

Objavljeno 2. novembra 2026: podaci za 2025. pokazuju da je Srbija iznad proseka Evropske unije po udelu stanovnika čiji su troškovi stanovanja veći od 40 odsto raspoloživih prihoda. U Srbiji je takvih 7,9 odsto, naspram 7,7 odsto u EU.

Iza ove stope su domaćinstva koja moraju da odvoje više od dve petine prihoda za stanovanje. Mera uključuje ne samo kiriju ili kamatu na stambeni kredit, već i troškove vode, struje, gasa, grejanja, održavanja, popravki, osiguranja i poreza.

U Grčkoj je udeo dostigao 26,4 odsto, dok je na Kipru 2,4 odsto. Hrvatska je na 3,2 odsto, a Slovenija i Slovačka na po 3,5 odsto. Srbija je, za razliku od tih zemalja, iznad proseka EU.

Pritisak je naročito izražen među ljudima sa niskim prihodima: u EU 29,1 odsto stanovnika u riziku od siromaštva živi u domaćinstvima koja na stanovanje troše preko 40 odsto prihoda. Cene nekretnina u EU porasle su u proseku 69 odsto od 2015. do drugog tromesečja 2026, a dalji rast energenata, kamata i inflacije mogao bi dodatno da pogorša teret za domaćinstva.