Stanovanje troši više od 40 odsto prihoda za 34 miliona ljudi

31. oktobra 2026.

Tokom 2025. godine 7,7 odsto stanovnika Evropske unije živelo je u domaćinstvima u kojima je za troškove stanovanja odlazilo najmanje 40 odsto raspoloživih prihoda. U ovu računicu ulaze kirija ili otplata kredita, energija i ostali troškovi doma, umanjeni za eventualnu državnu pomoć. Ukupan broj ljudi izloženih takvom opterećenju premašuje 34 miliona.

Udeo stanovništva kojem su troškovi stanovanja predstavljali toliki teret bio je najveći u Grčkoj, 26,4 odsto. Slede Danska sa 14,7 odsto, Nemačka sa 11,2 i Švedska sa 10,8 odsto. Po broju pogođenih građana prednjačila je Nemačka, sa oko 9,4 miliona, dok su Francuska, Španija i Italija imale 4,4, 3,5 i 2,9 miliona.

Srbija je zabeležila stopu od 7,9 odsto, nešto iznad proseka EU, dok je u Crnoj Gori ona iznosila 8,7 odsto. U Turskoj je dostigla deset odsto.

Opterećenje je veće među stanovnicima EU koji su na granici siromaštva: gotovo trećina njih trošila je više od 40 odsto prihoda na stanovanje. U Grčkoj je to važilo za više od četiri petine siromašnijih građana.

Prosečne cene kuća u EU porasle su 69 odsto od 2015. do drugog tromesečja 2026. godine. Uz rast kirija, troškova energije i kamata, povećanje cena dodatno opterećuje budžete domaćinstava.