Kako Milankovićevi ciklusi utiču na klimu i ledena doba
28. oktobra 2026.
Teorija Milutina Milankovića povezuje dugoročne promene klime i nastanak ledenih doba sa kretanjima Zemlje i promenama u količini Sunčeve energije koja dopire do njene površine. Milanković je bio srpski astronom, matematičar i geofizičar, a njegovo delo „Knjiga o Sunčevom zračenju i ledenim dobima“ izašlo je 1941. godine.
Tri ciklusa na kojima se teorija zasniva odnose se na oblik Zemljine orbite, nagib njene ose i precesiju. Orbita se menja od eliptičnije do gotovo kružne, a njena ekscentričnost utiče i na raspodelu Sunčeve energije i dužinu godišnjih doba. Na severnoj hemisferi leto je trenutno oko četiri i po dana duže od zime, dok je proleće približno tri dana duže od jeseni.
Nagib Zemljine ose sada iznosi 23,4 stepena, a menja se u ciklusu od oko 41.000 godina. Manji nagib ublažava godišnja doba: hladnija leta mogu omogućiti da se sneg i led na severnim širinama zadrže i nagomilavaju. Veće ledene površine odbijaju više Sunčeve energije, pojačavajući hlađenje.
Precesija je promena usmerenja Zemljine ose, koju izazivaju gravitacioni i plimni uticaji Sunca i Meseca. Njen ciklus traje oko 25.771,5 godina, a menja raspored energije i trajanje sezona.
Meteorolog Ivan Ristić upozorava da su ovi ciklusi spori, dok se klima u novijem dobu menja znatno brže. Prema njegovim rečima, klima se promenila tokom poslednjih 40 godina, ali bi za njeno potpuno razumevanje moglo biti potrebno još oko 1.000 godina istraživanja i merenja. Bez prilagođavanja kalendara, rekao je Ristić, dugoročno bi godišnja doba mogla da se pomere tako da leto pada u decembru.
