EU traži jasnu podelu odgovornosti za klimatske katastrofe

27. oktobra 2026.

Evropski komesar za klimatsku akciju Vopke Hekstra izjavio je da kontinent treba da bude spreman za ekstremne vremenske prilike i mogućnost da globalno zagrevanje dostigne tri stepena Celzijusa do kraja veka. Evropska komisija najavljuje predlog koji bi precizirao da li su za pripremu i zaštitu građana nadležne nacionalne, regionalne ili lokalne vlasti. Članice EU moći će same da raspodele odgovornosti, ali će morati jasno da ih utvrde.

Hekstra je upozorio da bi svet mogao privremeno, a možda i duže, da premaši granicu od 1,5 stepeni postavljenu Pariskim sporazumom. Prema projekcijama Komisije, globalna temperatura mogla bi porasti za dva stepena do 2050. i tri stepena do 2100. godine. Evropa se, prema istim projekcijama, zagreva približno dvostruko brže od svetskog proseka.

Hekstra je procenio da je šteta od ekstremnih vremenskih uslova tokom leta premašila 100 milijardi evra. Strategija, međutim, ne uključuje nova sredstva za pomoć domaćinstvima u prilagođavanju. On je skrenuo pažnju na plan da se 35 odsto budžeta EU izdvoji za klimu i prirodu, kao i na 30 milijardi evra namenjenih klimatskom prilagođavanju, koje je Evropska investiciona banka najavila do 2030. godine.

Finansiranje zavisiće i od razgovora o sledećem dugoročnom budžetu EU, gde se klimatska ulaganja nadmeću sa izdvajanjima za odbranu, bezbednost, konkurentnost i poljoprivredu. Komisija planira i saradnju sa osiguravajućim sektorom: prema navodu njenog visokog zvaničnika, osigurano je oko četvrtine imovine izložene klimatskim rizicima. Hekstra je podržao preventivna ulaganja, ali nije najavio poseban program pomoći domaćinstvima niti naveo kako bi građani sa nižim prihodima pokrili troškove prilagođavanja.