Grejanje u Srbiji koristi četiri do pet puta više struje od hlađenja

28. oktobra 2026. U Srbiji se za zagrevanje prostorija upotrebi četiri do pet puta više struje nego za rashlađivanje. Grejna sezona traje duže, a razlika između spoljne i željene unutrašnje temperature zimi je u proseku oko 16 do 17 stepeni. Tokom hlađenja uglavnom ne prelazi osam stepeni.

Potrošnja zavisi i od uređaja. TA peći, grejalice i kotlovi koriste struju za proizvodnju toplote, dok klima-uređaji rade po principu toplotne pumpe i mogu da obezbede više korisne energije nego što potroše. Koliko će uređaj zaista biti efikasan zavisi od modela i uslova rada.

Kvalitetna izolacija može da smanji potrošnju tokom cele godine: dom zimi sporije gubi toplotu, a leti se sporije zagreva. Uštedi mogu doprineti i sistemi poput mrežnog grejanja i gasnih instalacija, ako su dostupni. Obračun daljinskog grejanja prema stvarnoj potrošnji, umesto pretežno prema površini stana, mogao bi da podstakne racionalnije korišćenje.

Za stabilnost snabdevanja električnom energijom rizik predstavljaju stara termoenergetska postrojenja i mogući kvarovi. Veći ispadi mogli bi da ugroze snabdevanje, a dugoročno se očekuje i smanjenje dostupnosti uglja. Među potrebnim koracima navode se ulaganje u nove proizvodne kapacitete i modernizacija energetskog sistema.