Stručnjaci traže proglašenje klimatske zdravstvene vanredne situacije

28. oktobra 2026. godine stručnjaci su pozvali Ujedinjene nacije i Svetsku zdravstvenu organizaciju da klimatske promene zvanično označe kao globalnu zdravstvenu krizu. Istraživači Lancet Countdown ocenjuju da se posledice po zdravlje pogoršavaju brže nego što se sprovode mere za njihovo suzbijanje.

Podaci pokazuju da se od stupanja na snagu Pariskog sporazuma 2016. godine povećavaju rizici povezani sa vrućinom, sušama i ekstremnim padavinama. Menjaju se i klimatski uslovi pogodni za širenje denga groznice. Autori navode da postojeće mere ne štite dovoljno javno zdravlje.

Formalno proglašenje vanredne situacije, smatraju, moglo bi da zameni spore i dobrovoljne obaveze koordinisanim upravljanjem. Predloženi koraci uključuju jači zdravstveni nadzor i rano upozoravanje, brže usmeravanje resursa, obavezujuće mehanizme odgovornosti i preventivne mere.

Podaci pokazuju da je poslednjih 11 godina bilo najtoplije od početka merenja, a broj smrtnih slučajeva povezanih sa vrućinama porastao je gotovo 36 odsto tokom poslednjih decenija. Vrućine su 2023. bile povezane sa 710.000 smrti, od kojih se više od 70 odsto pripisuje klimatskim promenama izazvanim ljudskim delovanjem.

Među ostalim preporukama su obustava novih istraživanja i eksploatacije fosilnih goriva, prestanak proizvodnje struje iz uglja do 2035. godine i ishrana koja se pretežno zasniva na biljnim namirnicama. Autori upozoravaju i na pretnje od bolesti koje prenose insekti, ekstremnih vremenskih pojava i šumskih požara, naročito za ranjive grupe.