Nestašice i bonovi menjali su kupovinu u Jugoslaviji

Objavljeno 6. novembra 2026. Tokom šezdesetih i sedamdesetih godina samoposluge i robne kuće postajale su sve zastupljenije, a kupcima je na raspolaganju bio širi izbor odeće, kućnih aparata i drugih proizvoda. Potrošačke navike oblikovale su i veze sa zapadnim zemljama, mada su mogućnosti nabavke zavisile od prihoda, mesta stanovanja i dostupnosti robe.

Krajem sedamdesetih i početkom naredne decenije ekonomska kriza, rast spoljnog duga i manjak deviza pratili su smanjenje uvoza i teškoće u snabdevanju. Kafa, čokolada, deterdžent, ulje, šećer, citrusno voće i pojedini proizvodi za higijenu često su bili teško dostupni. Nestašice su naročito pogađale građane od 1979. do 1985, a stanje se razlikovalo među mestima; dostupnost mnogih proizvoda popravila se sredinom osamdesetih.

Beograd je 1983. uveo bonove za ulje, kafu i deterdžent. Kuponima se određivala mesečna količina koju su stanovnici mogli da kupe, dok su i druge lokalne zajednice uvodile sopstvena ograničenja. Tako su kupovinu određivali ne samo novac već i zalihe u prodavnici i pravo na određenu količinu.

Ograničenja su obuhvatila i benzin. U pojedinim periodima vožnja je zavisila od poslednje cifre registarske tablice, a kasnije su bonovi određivali mesečnu količinu goriva za privatne automobile. Jedno od navedenih ograničenja iznosilo je 40 litara po automobilu mesečno.

Zbog izbora robe, mode, kvaliteta ili nestašica, neki su odlazili u Trst, Austriju i Italiju. Kod kuće su ljudi čuvali zalihe osnovnih proizvoda, a štednja i ponovno korišćenje predmeta opstali su i pošto se snabdevanje popravilo.