Kriza banke Ueno ugrozila milione računa u Paragvaju
6. novembra 2026.
Paragvajski predsednik Santijago Penja i dalje je na funkciji, pošto parlament nije mogao da glasa o njegovoj ostavci jer nije bilo dovoljno poslanika. Istovremeno se nastavlja postupak opoziva: Predstavnički dom podržao je njegovo pokretanje, a o daljem raspletu odlučuje Senat. Penja je rekao da će prihvatiti poziv Senata i izneti odgovor na optužbe.
Kriza je izbila nakon što je centralna banka 2. novembra pokrenula postupak sanacije banke Ueno. Regulator je utvrdio da je njen pokazatelj solventnosti pao ispod polovine zakonskog minimuma. Gotovo tri miliona ljudi, oko 60 odsto odraslog stanovništva, ostalo je bez pristupa računima. Poremećene su i isplate plata i penzija, a građani su protestovali u Asunsionu tražeći povraćaj novca i odgovornost zvaničnika.
Banka je upravljala i državnim sredstvima u vrednosti od približno 850 miliona dolara. Ueno sistem osiguranja depozita u Paragvaju pokriva uloge do 228,3 miliona gvaranija po deponentu. Penja je nekada imao udeo u kompaniji koja je bila povezana sa vlasnicima banke, a iz vlasničke strukture izašao je u martu 2025. godine. Odbacuje optužbe za nezakonito postupanje.
Čelnik centralne banke Karlos Karvaljo, koga je imenovao Penja i koji je ranije bio povezan sa Uenom, podneo je ostavku tokom krize. Tužilaštvo je zatražilo hapšenje osam aktuelnih i nekadašnjih čelnika banke. Istraga treba da utvrdi kako je došlo do finansijskog sloma i da li su problemi bili prijavljeni na vreme. Nema dokaza da je Penja lično naredio nezakonit prenos javnog novca ili prikrivanje problema.
Sanacija banke Ueno pokrenuta, istraga treba da utvrdi odgovornost
6. novembra 2026.
Kriza banke Ueno zahvatila je gotovo tri miliona ljudi i poremetila isplate plata i penzija. Centralna banka je 2. novembra pokrenula postupak sanacije nakon što je utvrdila da je pokazatelj solventnosti banke pao ispod polovine zakonskog minimuma. Reč je o intervenciji regulatora u trenutku kada je, prema utvrđenim podacima, banka ostala bez dovoljne kapitalne zaštite.
Tužilaštvo je zatražilo pritvaranje osam sadašnjih i ranijih rukovodilaca Uena. Istraga treba da razjasni kako je banka dospela u nesolventnost i da li su finansijski problemi pravovremeno prijavljeni. Banka je upravljala i približno 850 miliona dolara državnog novca, pa je važno utvrditi kako su javna sredstva poverena privatnoj finansijskoj instituciji.
Predsednik Santijago Penja za sada zadržava funkciju: parlament nije mogao da odluči o njegovoj ostavci zbog nedovoljnog broja prisutnih. Predstavnički dom je podržao pokretanje postupka opoziva, a odluka o daljem toku je na Senatu. Penja je rekao da će se odazvati pozivima senatora i odbacuje optužbe za nezakonito postupanje.
Penja je ranije imao vlasnički udeo u grupaciji koja je bila povezana sa vlasnicima banke, ali se iz vlasničke strukture povukao u martu 2025. godine. Nema dokaza da je lično naredio nezakonit prenos javnog novca ili prikrivanje problema. Sistem osiguranja depozita pokriva uloge do 228,3 miliona gvaranija po deponentu. Odgovornost treba da utvrde istraga i nadležne institucije, a ne unapred iznete optužbe.
Kriza Uena otvara pitanja o Penjinim vezama i državnom novcu
6. novembra 2026.
Gotovo tri miliona ljudi ostalo je bez pristupa računima nakon sloma banke Ueno, a poremećene su i isplate plata i penzija. Građani su protestovali u Asunsionu tražeći povraćaj novca i odgovornost zvaničnika. Kriza je postala i politička: Predstavnički dom podržao je pokretanje postupka opoziva predsednika Santijaga Penje, dok o nastavku odlučuje Senat.
Penja je nekada imao udeo u kompaniji povezanoj sa vlasnicima Uena, a iz vlasničke strukture izašao je u martu 2025. godine. Njegova administracija omogućila je širenje poslovanja banke, koja je upravljala i približno 850 miliona dolara državnog novca. Opozicija zbog toga postavlja pitanja o mogućem sukobu interesa i načinu na koji su javna sredstva poverena banci. Penja odbacuje optužbe za nezakonito postupanje.
Centralna banka je 2. novembra pokrenula sanaciju Uena, nakon što je pokazatelj solventnosti pao ispod polovine zakonskog minimuma. Čelnik centralne banke Karlos Karvaljo, koga je imenovao Penja i koji je ranije bio povezan sa Uenom, podneo je ostavku tokom krize. Tužilaštvo je zatražilo privođenje osam aktuelnih i nekadašnjih rukovodilaca banke.
Istraga treba da utvrdi kako je došlo do finansijskog sloma, da li su problemi prijavljeni na vreme i kakva je bila uloga nadzornih tela. Nema dokaza da je Penja lično naredio nezakonit prenos javnog novca ili prikrivanje finansijskih problema, ali njegova ranija povezanost sa vlasnicima banke ostaje jedno od pitanja u političkoj krizi. Parlament nije uspeo da odluči o njegovoj ostavci jer nije bilo dovoljno prisutnih, pa Penja za sada ostaje na funkciji.
