Kriza banke Ueno pokrenula zahtev za opoziv predsednika Paragvaja

5. novembra 2026. Kriza banke Ueno u Paragvaju dovela je do protesta štediša i zahteva opozicionih poslanika za opoziv predsednika Santijaga Penje. Posle preuzimanja banke, klijenti nisu mogli da pristupe svojim sredstvima, a ispred njenih filijala u Asunsionu čekali su brojni ljudi u nameri da podignu novac.

Zahtev za opoziv potpisalo je 35 poslanika. Oni Penju optužuju za sukob interesa, zloupotrebu penzionih fondova i prikrivanje činjenica u vezi s kolapsom banke. Za pokretanje naredne faze postupka potrebno je najmanje 53 glasa od ukupno 80 poslanika; zatim bi predlog razmatrao Senat, gde bi mu bila potrebna podrška 30 od 45 senatora. Penjina stranka ima većinu u oba doma.

Centralna banka je preuzela upravljanje Uenom zbog ozbiljnog manjka kapitala, uz obrazloženje da time štiti štediše i stabilnost finansijskog sistema. Usluge banke su obustavljene dok se ne organizuje povraćaj depozita. Penja je poručio da je finansijski sistem stabilan, a zakon koji je doneo predviđa da štediše u roku od pet dana dobiju deo garantovanih sredstava.

Na zahtev Penje, ostavku je podneo predsednik Centralne banke Karlos Karvaljo, ranije čelnik Uena. Izdati su nalozi za hapšenje osam rukovodilaca banke, među kojima je i njen predsednik Migel Vaskez, koji se predao policiji. Prema podacima banke, ona ima više od tri miliona klijenata i upravlja sredstvima namenjenim penzionim i drugim državnim fondovima.

Vlada uvodi isplate štedišama dok Kongres razmatra opoziv Penje

5. novembra 2026. Kriza banke Ueno zahteva brzo rešavanje problema štediša, a paragvajska vlada najavila je korake kako bi im omogućila pristup delu garantovanog novca. Predsednik Santijago Penja poručio je da je finansijski sistem stabilan i doneo zakon prema kojem isplate treba da budu izvršene u roku od pet dana.

Centralna banka preuzela je upravljanje Uenom nakon što je utvrdila ozbiljan nedostatak kapitala. Usluge banke obustavljene su dok se ne organizuje povraćaj depozita, a banka, prema sopstvenim podacima, ima više od tri miliona klijenata. Penja je zatražio ostavku predsednika Centralne banke Karlosa Karvalja, ranijeg čelnika Uena; Karvaljo je 3. novembra podneo ostavku. Izdati su i nalozi za hapšenje osam rukovodilaca, uključujući predsednika banke Migela Vaskeza, koji se predao policiji.

Uprkos merama za štediše, 35 poslanika potpisalo je zahtev za opoziv Penje, uz optužbe za sukob interesa, zloupotrebu penzionih fondova i prikrivanje činjenica. Predlogu je potrebno 53 od 80 glasova u donjem domu da bi išao dalje, a potom bi o njemu odlučivao Senat. Vladajuća stranka ima većinu u oba doma, pa će parlament odlučivati o optužbama dok se sprovode mere za povraćaj novca klijentima.

Opozicija traži opoziv Penje zbog krize banke Ueno

5. novembra 2026. Kriza banke Ueno prerasla je u politički pritisak na predsednika Santijaga Penju: 35 poslanika zatražilo je njegov opoziv. Opozicija optužuje predsednika za sukob interesa, zloupotrebu penzionih fondova i prikrivanje činjenica u vezi s kolapsom banke, a klijenti su ostali bez pristupa svojim sredstvima.

Redovi ispred filijala Uena u Asunsionu i protesti štediša pokazali su razmere zabrinutosti zbog novca koji nije dostupan. Banka navodi da ima više od tri miliona klijenata i upravlja novcem namenjenim penzionim i drugim državnim fondovima. Centralna banka preuzela je upravljanje zbog ozbiljnog manjka kapitala, a usluge su obustavljene dok se ne organizuje povraćaj depozita.

Penja je poručio da je finansijski sistem stabilan i doneo zakon kojim se predviđa isplata dela garantovanih sredstava u roku od pet dana. Istovremeno, predsednik Centralne banke Karlos Karvaljo, koji je ranije vodio Ueno, podneo je ostavku na Penjin zahtev. Izdati su nalozi za hapšenje osam rukovodilaca banke; njen predsednik Migel Vaskez predao se policiji.

Za nastavak postupka opoziva potrebno je najmanje 53 glasa u donjem domu, a potom podrška 30 od 45 senatora. Penjina stranka ima većinu u oba doma, što otežava usvajanje predloga. Ipak, glasanje će primorati parlament da razmotri ozbiljne optužbe koje su iznete nakon krize.