Slom banke Ueno izazvao političku krizu u Paragvaju

5. novembra 2026.

Kriza banke Ueno potresla je Paragvaj nakon što je Centralna banka preuzela kontrolu nad zajmodavcem. Korekcija finansijskih izveštaja pokazala je da je kapital banke pao ispod polovine zakonskog minimuma. Oko tri miliona klijenata ostalo je bez pristupa računima, karticama i transferima.

Predsednik Santjago Penja objavio je da podnosi ostavku, obrazlažući odluku potrebom da se očuvaju stabilnost i demokratske institucije. Donji dom Kongresa glasao je jednoglasno za njegovo razrešenje; Senat nastavlja razmatranje slučaja. Opozicioni senatori protive se prihvatanju ostavke, uz tvrdnju da bi ona Penji mogla omogućiti doživotno mesto u Senatu i pravnu zaštitu od gonjenja.

Tužilaštvo je pokrenulo tri krivične istrage o nadzoru banke, postupanju vlasti prilikom njenog sloma i korišćenju javnih sredstava. Istraga obuhvata Penju i druge sadašnje i bivše zvaničnike. Banka je držala stotine miliona dolara javnih depozita, a vlasti su usvojile zakon koji omogućava isplatu osiguranih depozita iz državnog garantnog fonda. Pokrivenost bi trebalo da obuhvati pune iznose za oko 97 odsto klijenata.

Ueno je brzo rasla uz digitalne usluge i ponude za korisnike, ali su regulatori utvrdili probleme u dokumentaciji kredita i troškove pogrešno prikazane kao imovinu. Penja je ranije imao poslovni udeo povezan s kompanijom iz koje je banka nastala, ali je rekao da ga je prodao. On je odbacio optužbe za pogodovanje, dok protivnici njegove vlasti traže odgovornost za propast banke i upravljanje javnim novcem.