Šećer se krije i u ovsenom mleku i slanim dodacima

Šećer se ne nalazi samo u slatkišima i gaziranim pićima. Može ga biti i u namirnicama koje se koriste uz kafu, salate i sendviče, pa nutricionistkinja Alija Nelson savetuje da se proveravaju sastav i količina proizvoda.

Zaslađeno ovseno mleko, naročito ono sa aromom vanile, može da sadrži šećer. Proizvodi se razlikuju, pa je korisno uporediti deklaracije i izabrati nezaslađenu varijantu. Kod nekih biljnih napitaka šećeri mogu nastati i tokom prerade ovsa.

Balzamiko krema i pojedini gotovi prelivi mogu sadržati dodat šećer ili koncentrovani voćni sok. Za salatu mogu poslužiti maslinovo ulje, limunov sok i aromatično bilje. I cvekla iz gotovih proizvoda može biti zaslađena; preporuka je obična kuvana cvekla sa začinima.

Među drugim primerima su kečap, slatko-kiseli proizvodi od povrća i dodaci za sendviče. Nelson predlaže kečap sa manje šećera i soli, uz obraćanje pažnje na količinu. Čokoladni mlečni napici mogu imati dosta dodatog šećera, pa se kao zamena navode obično mleko sa nezaslađenim kakaom ili manja porcija napitka.

Prekomeran unos slobodnih šećera može povećati rizik od karijesa i ostaviti manje mesta u ishrani za namirnice koje obezbeđuju vlakna, belančevine i važne mikronutrijente. Svetska zdravstvena organizacija preporučuje da slobodni šećeri čine manje od deset odsto dnevnog energetskog unosa, uz dodatnu korist pri smanjenju ispod pet odsto. Na deklaracijama se šećer može navoditi i pod nazivima poput dekstroze, saharoze, fruktoze, glukoznog sirupa ili voćnog koncentrata.