Redovan san važniji je od tačnog vremena odlaska u krevet
3. novembra 2026. Stručnjaci kažu da ne postoji univerzalno najbolje vreme za odlazak na spavanje radi snižavanja krvnog pritiska. Važnije je redovno spavati između sedam i devet sati i održavati približno isti raspored odlaska u krevet i buđenja. Za one koji ustaju u šest ili sedam ujutru, to može značiti odlazak na spavanje između 22 i 23 sata.
Krvni pritisak prati dnevni biološki ritam: obično raste nakon buđenja, a tokom sna opada. Prema objašnjenju nutricionistkinje Mišel Rautenštajn, tokom spavanja može se smanjiti za oko 10 do 20 odsto. Kod nekih ljudi taj pad je manji; istraživanja su takav obrazac povezala s većim rizikom od srčanog i moždanog udara i srčane slabosti.
Neredovni termini spavanja mogu da poremete prirodni ritam organizma. Nutricionistkinja Veronika Rauz navodi da su veća svakodnevna odstupanja u rasporedu povezana s većim rizikom od hipertenzije i drugih kardiovaskularnih faktora rizika. Premalo sna može da ometa noćni oporavak, dok je i redovno spavanje duže od devet sati povezano s većim rizikom od visokog pritiska.
Istraživanja ukazuju da osobe koje obično zaspe između 22 i 23 sata mogu imati manji rizik od kardiovaskularnih bolesti nego one koje zaspe nakon ponoći. Ipak, stručnjaci naglašavaju da takav termin nije prikladan za svakoga i da raspored treba uskladiti s vremenom ustajanja i svakodnevnim obavezama.
Za bolji san preporučuju se redovno vreme odlaska u krevet i buđenja, fizička aktivnost tokom dana i opuštajuća večernja rutina. Smanjenje ekrana i svetla pred spavanje, kao i izbegavanje obilnih obroka, kofeina i alkohola neposredno pre odlaska u krevet, takođe mogu pomoći. Ako stres otežava uspavljivanje, zapisivanje briga i plana za naredni dan može olakšati smirivanje.
