Štednja raste, ali mnogi teško izdvajaju novac

31. oktobra obeležen je Svetski dan štednje, ustanovljen 1924. godine na kongresu štedionica u Milanu. Njegova svrha je podsticanje odgovornog upravljanja novcem i planiranja finansijske sigurnosti.

Statistika za avgust 2026. pokazuje da je prosečna neto zarada u Srbiji iznosila 117.282 dinara, a medijalna 93.325 dinara. U Zrenjaninu je prosečna plata bila 106.348 dinara. U Sečnju je iznosila 98.137, u Žitištu 97.024, a u Novom Bečeju 93.478 dinara.

Narodna banka Srbije zabeležila je rast ukupne štednje građana: dinarska štednja krajem oktobra dostigla je oko 250 milijardi dinara, dok je devizna krajem septembra iznosila 17,2 milijarde evra. Rast ukupnih depozita, međutim, ne znači da svi mogu da ostave novac sa strane.

Troškovi hrane, računa, grejanja, goriva, kredita i drugih potreba opterećuju kućne budžete. Zbog toga nekim domaćinstvima štednja ostaje teško dostižna, dok drugima predstavlja rezervu za nepredviđene izdatke.

Depoziti građana u bankama osigurani su do 50.000 evra po deponentu u jednoj banci. Pri štednji treba uzeti u obzir i kamatne stope, uslove raspolaganja novcem i inflaciju, koja može umanjiti kupovnu moć ušteđevine.

Rastu depoziti, a redovno planiranje može početi malim iznosima

31. oktobra obeležen je Svetski dan štednje, ustanovljen 1924. godine radi podsticanja odgovornog upravljanja novcem. Finansijska sigurnost ne mora da počne velikim iznosom: praćenje rashoda i redovno odvajanje prema mogućnostima mogu biti prvi koraci.

Podaci Narodne banke Srbije pokazuju da je dinarska štednja krajem oktobra dostigla oko 250 milijardi dinara, dok je devizna krajem septembra iznosila 17,2 milijarde evra. Depoziti građana osigurani su do 50.000 evra po deponentu u jednoj banci.

Primanja se razlikuju od mesta do mesta. Prosečna neto zarada u Srbiji u avgustu bila je 117.282 dinara, a u Zrenjaninu 106.348 dinara. Medijalna zarada na nivou Srbije iznosila je 93.325 dinara.

Troškovi svakodnevnog života mnogima otežavaju štednju, ali planiranje može pomoći domaćinstvima da naprave rezervu za nepredviđene izdatke. Važno je pritom voditi računa o kamatama, uslovima štednje i inflaciji, koja smanjuje kupovnu moć novca.

Ni rast štednje ne menja činjenicu da mnogi jedva pokrivaju troškove

31. oktobra obeležen je Svetski dan štednje, ali za deo domaćinstava mogućnost da nešto ostave sa strane ostaje nedostižna. Hrana, računi, grejanje, gorivo, krediti i drugi izdaci uzimaju veliki deo kućnog budžeta.

Prosečna neto zarada u Srbiji u avgustu 2026. iznosila je 117.282 dinara, dok je medijalna bila 93.325 dinara. U Zrenjaninu je prosečna plata iznosila 106.348 dinara, manje od republičkog proseka. U Sečnju, Žitištu i Novom Bečeju iznosila je između 93.478 i 98.137 dinara.

Istovremeno, ukupna štednja građana raste: dinarska je krajem oktobra dostigla oko 250 milijardi dinara, a devizna je krajem septembra iznosila 17,2 milijarde evra. Ti zbirni iznosi ne pokazuju da svi građani mogu da štede; nekima je uspeh da mesec završe bez pozajmljivanja.

Svetski dan štednje zato ističe razliku između ukupnih depozita i mogućnosti pojedinačnih domaćinstava. Kada osnovni troškovi potroše najveći deo primanja, poziv na planiranje ne uklanja prepreku: za mnoge je prvo pitanje koliko novca ostaje nakon plaćenih računa.