Srpski stočari gomilaju vunu koju gotovo niko ne otkupljuje

30. oktobra 2026. Stočari u Srbiji šišaju ovce, ali za dobijenu vunu uglavnom ne nalaze kupce. Za šišanje jednog grla plaćaju oko 450 dinara, dok kilogram vune u nekim slučajevima donosi svega desetak dinara. Zbog toga se runo čuva u džakovima, spaljuje ili odlaže na deponije.

Svetozar Murgaški, poznat kao Toza, iz Čeneja kraj Novog Sada ima stado od 400 do 700 ovaca. Vunu pokušava da proda ili pokloni, ali je deo zaliha godinama ostavio uskladišten. Sličan problem imaju stočari na Pešterskoj visoravni, gde se gaji oko 40.000 ovaca, a posle šišanja ostane približno 80 tona vune. Edina Baltić i Želimir Paunović opisuju kako se runo nekada preuzimalo u selima, dok ono ostaje dugo neiskorišćeno.

Nekada je vuna bila važna sirovina za tekstilnu proizvodnju, a od nje su nastajali ćilimi, tepisi, odeća i predmeti za domaćinstvo. U Pešterskom kombinatu radilo je približno 3.000 tkalja, a njegovi tepisi od domaće vune stizali su i u Tursku. Prerada se održala u malom broju predionica i radionica, između ostalih u delovima Zlatibora, Pirota i Dimitrovgrada.

Neiskorišćena vuna je i ekološki problem: njena razgradnja u prirodi može da potraje pola veka ili duže. U Privrednoj komori Srbije ocenjuju da su potrebni organizovan otkup i državna pomoć. U međuvremenu, šišači su sve ređi: Milan Marković iz Gornje Gorevnice tokom sezone obradi oko 500 ovaca, a iskusni majstori mogu da zarade oko 1.000 evra.