Srbija izvozi jagnjad, a obnova klanice u Bujanovcu čeka

30. oktobra 2026.

Srbija je tokom 2026. izvezla 10.904 jagnjeta u Izrael, 3.780 u Alžir i 5.869 u Libiju, a izvoz je nastavljen i u zemlje CEFTA. Cena se, u zavisnosti od grla i uslova prodaje, kreće od 400 do 500 dinara po kilogramu.

Stručnjaci smatraju da bi prodaja jagnjećeg mesa, umesto živih životinja, mogla doneti veću dodatnu vrednost. Profesor Poljoprivrednog fakulteta Cvijan Mekić kaže da Srbija nema specijalizovanu klanicu za ovce, jagnjad i druge sitne preživare.

Zato stočari iz Vojvodine ponovo predlažu obnovu „Jugokopa“ u Bujanovcu, koji je u stečaju od 2010. godine. Nekadašnja klanica je, prema navodima Nenada Budimovića iz Privredne komore Srbije, mogla dnevno da obradi 75 junadi i 5.000 ovaca, uz hladnjaču kapaciteta 110 vagona.

Procena obnove iz 2019. iznosila je oko 700.000 evra, dok se sada potrebna ulaganja, uključujući postrojenje za prečišćavanje vode, procenjuju na oko dva miliona evra. Klanica bi u početku mogla da zaposli najmanje 50 ljudi. Miodrag Milković iz Veterinarske stanice Bujanovac procenjuje da bi se ulaganje vratilo za tri godine kroz naplatu PDV-a.

Ministarstvo poljoprivrede ističe da kupci živih životinja nisu automatski zainteresovani za meso. Pre ulaganja, potrebno je utvrditi potražnju, izvozne uslove i ekonomsku opravdanost. Ranija ideja o obnovi pokrenuta je 2019, ali interesovanje nemačkih investitora nije dovelo do realizacije.

Izvoz jagnjadi raste, a ulaganje u klanicu traži proveru tržišta

30. oktobra 2026.

Srbija je tokom 2026. izvezla 10.904 jagnjeta u Izrael, 3.780 u Alžir i 5.869 u Libiju, uz nastavak prodaje u zemlje CEFTA. Cena zavisi od kvaliteta grla, regiona i uslova ugovora, a iznosi od 400 do 500 dinara po kilogramu. Podaci pokazuju da postoji plasman živih jagnjadi na različitim tržištima.

Obnova klanice „Jugokop“ u Bujanovcu mogla bi da omogući preradu u Srbiji, ali sama potražnja za živim životinjama ne dokazuje da bi kupci naručivali i meso. Ministarstvo poljoprivrede navodi da treba utvrditi interesovanje kupaca, veterinarsko-sanitarne zahteve i ekonomsku opravdanost pre nego što se uloži u obnovu ili nove kapacitete.

Ulaganje se 30. oktobra 2026. procenjuje na oko dva miliona evra, uključujući postrojenje za prečišćavanje vode. Klanica je u stečaju od 2010. godine, a ranija studija iz 2019. procenila je radove na oko 700.000 evra. Predstavnik Privredne komore Srbije navodi da bi objekat mogao da zaposli najmanje 50 ljudi, ali njegova obnova zahteva građevinske radove i novu liniju za klanje.

Izvoz mesa je moguć pravac razvoja, jer bi prerada u zemlji mogla da zadrži veći deo prihoda i stvori dodatnu vrednost. Ipak, odluku o ulaganju treba zasnovati na proveri tržišta, a ne samo na želji da se žive životinje zamene proizvodom više faze prerade. Ideja o obnovi već je razmatrana, ali do realizacije nije došlo.

Srbija izvozi sirovinu dok zapuštena klanica čeka obnovu

30. oktobra 2026.

Srbija je tokom 2026. izvezla 10.904 jagnjeta u Izrael, 3.780 u Alžir i 5.869 u Libiju, uz prodaju u zemlje CEFTA. Za kilogram se dobija između 400 i 500 dinara, dok stručnjaci ukazuju da bi prerada u meso mogla ostaviti veću dodatnu vrednost u domaćoj privredi.

Srbija nema specijalizovanu klanicu za ovce, jagnjad, koze i jariće, kaže profesor Cvijan Mekić. Stočari iz Vojvodine zato ponovo traže rešenje za „Jugokop“ u Bujanovcu, koji je u stečaju od 2010. godine. Nekadašnji pogon je mogao dnevno da obradi 5.000 ovaca i 75 junadi, a sadašnja procena obnove iznosi oko dva miliona evra.

Prema proceni direktora Veterinarske stanice Bujanovac Miodraga Milkovića, obnovljeni pogon bi zaposlio najmanje 50 ljudi, a ulaganje bi se vratilo za tri godine kroz naplatu PDV-a. On navodi i da stočari u tom kraju gube mogućnost subvencija kada životinje ne predaju klanici. Izvoz živih jagnjadi, uz visoke troškove prevoza, dodatno pokazuje cenu oslanjanja na prodaju neprerađene robe.

Ministarstvo upozorava da kupci živih životinja ne moraju želeti meso i da pre ulaganja treba proveriti tržište i isplativost. Ta provera je važna, ali ne menja činjenicu da je ranija ideja o obnovi iz 2019. ostala bez realizacije. U međuvremenu se nastavlja izvoz živih grla, dok prilika za domaću preradu i nova radna mesta ostaje neiskorišćena.