Komete su verovatno retko donosile sastojke života na Zemlju

29. oktobra 2026. Istraživači sa Univerziteta u Kembridžu zaključili su da su komete verovatno izuzetno retko mogle da donesu na Zemlju dovoljno prebiotičkih molekula za pokretanje procesa povezanih s nastankom života. Rezultati su objavljeni u časopisu Scientific Reports.

U kompjuterskim simulacijama proučavali su sudare kometa sa ranom Zemljom, s posebnim osvrtom na cijanovodonik (HCN), jedinjenje zabeleženo u kometama i važno za prebiotičku hemiju. U 54 odsto od 100.000 simulacija nijedna kometa nije prenela dovoljnu količinu HCN-a do kopna. U preostalih 46 odsto zabeležen je bar jedan mogući uspešan prenos, ali bi i tada uslovi za hemijske procese bili kratkotrajni i zavisili od niza okolnosti.

Komete bi mogle da se raspadnu u atmosferi, da im se hemijski sadržaj promeni zbog vreline pri sudaru, ili da završe pod vodom, gde bi se jedinjenja razredila. Gubitak sadržaja pri udaru bio je važan uzrok neuspeha. Prema vodećem autoru Ričardu Enslou, za uspešan prenos i dalji razvoj hemije morali bi da se poklope brzina i ugao udara, koncentracija jedinjenja i brzina reakcija.

Simulacije ukazuju da bi Mars mogao biti pogodniji od Zemlje za ovaj scenario: zbog tanje atmosfere, uspešan prenos hemijskih supstanci mogao bi biti više od pet puta verovatniji. Istraživači ipak ne tvrde da se to na Marsu dogodilo. Kao druge mogućnosti za poreklo prebiotičkih molekula navode nastanak hemijskih prekursora na samoj Zemlji ili njihovu sintezu nakon udara asteroida, koji su pogađali planetu češće od kometa.