Oksfam tvrdi da bogati profitiraju od klimatske krize

Oksfam tvrdi da najbogatijih 0,1 odsto svetske populacije zarađuje i ulaganjem u industrije koje doprinose klimatskim promenama i kroz finansiranje mera za vanredne situacije, sanaciju štete i obnovu. Potražnja za tim uslugama, prema proceni u nalazima, mogla bi da poraste sa 70 na 92 milijarde dolara godišnje do 2029. godine.

Organizacija navodi da teret klimatskih posledica pada na ljude sa manjim prihodima, kroz skuplju hranu, popravke oštećenih domova i preseljenje. Direktorka Oksfama Džin Meklin ocenila je da superbogati zarađuju i od zagađujućih industrija i od usluga potrebnih u svetu koji se zagreva.

Oksfam navodi da je bogatstvo milijardera povezanih sa velikim trgovinskim kompanijama za hranu poraslo za 120 milijardi dolara od 2020. godine. Kao primer posledica po tržište hrane, organizacija izdvaja rast cene kakaa od 231 odsto nakon ekstremnih vremenskih prilika u zapadnoj Africi 2024. godine. Prema njenim navodima, lokalni poljoprivrednici nisu imali koristi od tog rasta.

U izveštaju se navodi i da najbogatijih 0,1 odsto, grupa od oko osam miliona ljudi, emituje više ugljenika nego najsiromašnijih 3,5 milijardi zajedno. Oksfam traži veće poreze za bogate i zagađivače, kao i klimatsko finansiranje zasnovano na bespovratnim sredstvima, a ne na kreditima.