Izveštaj EK postavlja zadatke pred novu vlast Srbije

6. novembra 2026.

Na javnom predstavljanju izveštaja Evropske komisije o Srbiji za 2026. u Beogradu, učesnici su ocenili da njegove kritike mogu poslužiti kao smernice novoj vlasti. U izveštaju se, kako je predstavljeno na skupu, navode nazadovanje u slobodi medija, javnoj upravi i obrazovanju, kao i izostanak pomaka u pravosuđu i osnovnim ljudskim pravima.

Džulijan Vasalo, zamenik šefa Delegacije EU u Srbiji, rekao je da izveštaj pokazuje rezultate Srbije, ali i oblasti u kojima treba delovati kako bi se zemlja vratila na uverljiviji evropski put. Istakao je da tehnički pomaci ne mogu nadoknaditi zastoj u osnovnim oblastima i da su očekivanja Unije i građana Srbije slična: borba protiv korupcije, vladavina prava i sloboda medija.

Predstavnici organizacija civilnog društva naveli su da novu vladu čekaju zadaci u pravosuđu, uključujući jačanje njegove nezavisnosti i utvrđivanje odgovornosti za korupciju. Jovana Spremo iz YUCOM-a među prioritetima je pomenula i istragu pada nadstrešnice u Novom Sadu, finansijske istrage i oduzimanje imovine stečene kriminalom.

Marko Savković iz ISAC fonda rekao je da je usklađenost Srbije sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU pala sa 67 na 63 odsto tokom protekle godine. Odnos prema Rusiji ostaje osetljivo pitanje, a ono što je potpisano u Ohridu 2023. u vezi sa Kosovom, prema njegovim rečima, ostaje pravno obavezujuće.

Vasalo je ukazao na Crnu Goru kao podsticaj za Srbiju, navodeći da se već razgovara o njenom pristupnom ugovoru. Učesnici su ocenili da će naredni izveštaj pokazati da li će nova vlada sprovesti najavljene reforme.

Izveštaj EK daje novoj vlasti priliku za reformski zaokret

6. novembra 2026.

Izveštaj Evropske komisije može da bude praktična osnova za rad nove vlade, ocenili su učesnici javnog skupa u Beogradu. Njegove ocene jasno izdvajaju oblasti u kojima su potrebne promene: slobodu medija, javnu upravu, obrazovanje i pravosuđe.

Džulijan Vasalo iz Delegacije EU rekao je da izveštaj pokazuje i ono što je Srbija postigla i ono sa čim mora da se suoči. Poručio je da vrata proširenja ostaju otvorena i da napredak Crne Gore može biti podstrek Srbiji. Tehnički koraci jesu važni, ali ne mogu zameniti pomake u osnovnim reformama.

Predstavnici civilnog društva naveli su konkretne poslove za novu vladu: jačanje nezavisnosti pravosuđa, borbu protiv korupcije i istragu pada nadstrešnice u Novom Sadu. Jovana Spremo iz YUCOM-a pomenula je i finansijske istrage i oduzimanje imovine stečene kriminalom. To su zadaci koji mogu doprineti poverenju građana u institucije.

Usklađivanje sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU takođe ostaje otvoreno pitanje. Marko Savković iz ISAC fonda naveo je da je stopa usklađenosti pala sa 67 na 63 odsto tokom protekle godine, uz posebne izazove u odnosima prema Rusiji. Izazovi su ozbiljni, ali učesnici skupa ukazali su da nova vlada ima priliku da ih rešava i Srbiju vrati na evropski put.

Izveštaj EK beleži posledice višegodišnjeg zastoja Srbije

6. novembra 2026.

Evropska komisija je u izveštaju o Srbiji zabeležila nazadovanje u slobodi medija, javnoj upravi i obrazovanju, dok u pravosuđu i osnovnim ljudskim pravima nije bilo pomaka, rečeno je na skupu u Beogradu. Predstavnici civilnog društva ocenili su da su takve ocene upozorenje o posledicama rada dosadašnje vlasti, koja se sada nalazi u opoziciji.

Bojana Selaković iz Nacionalnog konventa o EU rekla je da je vlast godinama govorila o evropskom članstvu, ali nije želela da Srbija postane članica. Nikola Burazer iz Centra savremene politike opisao je izveštaj kao popis štete i zadataka koji ostaju novoj vladi, uz ocenu da se u više oblasti beleži nazadovanje.

Jovana Spremo iz YUCOM-a navela je pritiske na sudije i tužioce i probleme u radu pravosuđa. Kao prioritete izdvojila je pozivanje na odgovornost za korupciju i nenamensko korišćenje javnih sredstava, rasvetljavanje urušavanja nadstrešnice u Novom Sadu i reformu pravosuđa. Te obaveze, prema učesnicima, ne mogu se zameniti obećanjima o evropskom putu.

I u spoljnoj politici postoji razlog za zabrinutost: Marko Savković rekao je da je usklađenost Srbije sa politikom EU pala sa 67 na 63 odsto tokom protekle godine. Odnos prema Rusiji ostaje osetljiv, dok se od nove vlade očekuje da odluči hoće li sprovesti reforme. Evropska perspektiva postoji, ali će naredni koraci pokazati da li se prekida dosadašnji zastoj.