Nacrt izveštaja EK ukazuje na zastoj i nazadovanje Srbije
3. novembra 2026.
Nacrt godišnjeg izveštaja Evropske komisije o Srbiji ukazuje na zarobljene institucije, zloupotrebu državnih organa i pritiske na kritičare vlasti. U dokumentu se, prema dosad dostupnim delovima, beleži nazadovanje u slobodi medija, pogoršanje bezbednosti novinara i veći pritisak na nezavisne medije i organizacije civilnog društva.
U oblasti vladavine prava nije registrovan suštinski napredak, a Srbija nije ostvarila konkretne rezultate u primeni ključnih preporuka međunarodnih tela za borbu protiv korupcije. Nacrt izražava i zabrinutost zbog neusklađenosti sa spoljnom politikom EU, veličanja ratnih zločinaca i poricanja genocida u Srebrenici.
Izveštaj obuhvata period do septembra, pa ne uključuje vanredne parlamentarne izbore ni promenu vlasti. Dragana Đurica iz Evropskog pokreta u Srbiji ocenila je da bi dokument mogao biti oštriji od prethodnih i da predstavlja bilans rada prethodne vlasti, ali i sliku nasleđa koje čeka novu vladu.
Naim Leo Beširi iz Instituta za evropske poslove istakao je da Srbija skoro pet godina nije pokrenula nijedno novo pregovaračko poglavlje. Očekuje da nova vlada preporuke pretvori u plan sa rokovima i odgovornim institucijama, uz reformu pravosudnog sistema, suzbijanje korupcije, unapređenje slobode medija i poboljšanje izbornih uslova.
Đurica i Beširi ocenili su da bi otvaranje Klastera 3 bilo važan signal podrške EU. Beširi je dodao da bi reforme mogle stvoriti političke uslove za njegovo otvaranje; konačni izveštaj Evropske komisije očekuje se početkom novembra.
Izveštaj EK ocenjuje period pre političkih promena u Srbiji
3. novembra 2026.
Nacrt godišnjeg izveštaja Evropske komisije beleži probleme u radu institucija, vladavini prava, slobodi medija i borbi protiv korupcije. Dokument se odnosi na period do septembra, pa ne obuhvata vanredne parlamentarne izbore ni promenu vlasti. Njegove ocene zato se odnose na stanje zatečeno pre tih događaja.
U nacrtu se navode pritisci na novinare, nezavisne medije i civilno društvo, kao i izostanak suštinskog napretka u oblasti vladavine prava. Pominju se i neusklađenost sa spoljnom politikom EU, veličanje ratnih zločinaca i poricanje genocida u Srebrenici.
Dragana Đurica iz Evropskog pokreta u Srbiji rekla je da izveštaj može biti oštriji od prethodnih, ali i da će predstavljati dijagnozu stanja koje nova vlada nasleđuje. Očekuje drugačiji odnos vlasti prema preporukama Komisije i podršku EU reformama, uključujući otvaranje Klastera 3.
Naim Leo Beširi iz Instituta za evropske poslove podsetio je da Srbija skoro pet godina nije pokrenula nijedno novo pregovaračko poglavlje. Ocenio je da bi preporuke trebalo pretvoriti u konkretan plan rada i da bi promene u pravosuđu, borbi protiv korupcije, medijima i izbornim uslovima mogle stvoriti uslove za otvaranje Klastera 3.
Izveštaj zato predstavlja polaznu tačku za novu vladu, koja će biti suočena sa preporukama i nasleđenim stanjem. Đurica je poručila da bi otvaranje Klastera 3 bilo politički signal podrške evropskom putu Srbije.
Nacrt EK beleži ozbiljne propuste vlasti u Srbiji
3. novembra 2026.
Nacrt izveštaja Evropske komisije pruža oštru ocenu stanja u Srbiji pre vanrednih izbora i promene vlasti. U njemu se navode zarobljene institucije, zloupotreba državnih organa i pritisci na kritičare vlasti, dok se u slobodi medija beleži nazadovanje, uz pogoršanje bezbednosti novinara i pritiske na nezavisne medije i organizacije civilnog društva.
U vladavini prava nije zabeležen suštinski napredak, a nema ni konkretnih rezultata u primeni ključnih međunarodnih preporuka za borbu protiv korupcije. Nacrt ukazuje i na neusklađenost sa spoljnom politikom EU, veličanje ratnih zločinaca i poricanje genocida u Srebrenici.
Dragana Đurica iz Evropskog pokreta u Srbiji rekla je da dokument više liči na izveštaj o nazadovanju nego o napretku. Ocenila je da će pokazati cenu prethodnog upravljanja državom i težinu problema koje nova vlada nasleđuje.
Naim Leo Beširi iz Instituta za evropske poslove naglasio je da Srbija skoro pet godina nije pokrenula nijedno novo pregovaračko poglavlje. Pozvao je da preporuke Komisije postanu plan sa rokovima, odgovornim institucijama i javnim rezultatima, uz suštinske promene u pravosuđu, borbi protiv korupcije, slobodi medija i izbornim uslovima.
Izveštaj obuhvata period do septembra i ne ocenjuje rad nove vlasti. Đurica i Beširi smatraju da bi otvaranje Klastera 3 bilo važan signal podrške EU, dok će napredak zavisiti od sprovođenja reformi.
