BDP Srbije porastao četiri odsto u trećem tromesečju
Prema fleš proceni Republičkog zavoda za statistiku, realni bruto domaći proizvod Srbije u trećem tromesečju 2026. bio je četiri odsto veći nego u istom periodu prethodne godine. Za prvih devet meseci zabeležen je rast od oko 3,6 odsto. Najviše su rastu doprineli usluge, trgovinska delatnost i neto porezi.
Industrijska proizvodnja je u septembru porasla 3,2 odsto međugodišnje, a prerađivačka industrija 5,1 odsto. Robni izvoz je za prvih devet meseci bio veći 8,9 odsto, dok je pokrivenost uvoza izvozom dostigla 82,6 odsto, u poređenju sa 79,5 odsto u istom periodu prošle godine. Među izvoznim grupama istakli su se proizvodi za investicije i dalju preradu, a proizvodnja motornih vozila imala je najveći pojedinačni uticaj.
Evropsko poređenje za septembar svrstalo je Srbiju na prvo mesto po godišnjem povećanju obima prodaje u maloprodaji među evropskim državama. U avgustu su neto zarade nakon uračunavanja inflacije bile veće za 8,7 odsto, a julska prosečna neto zarada bila je 9,3 odsto viša od iznosa prosečne potrošačke korpe. Rast cena u septembru dostigao je 4,1 odsto; devet od 27 članica EU imalo je višu stopu. Deo ubrzanja inflacije pripisan je baznom efektu povezanom sa ranijom uredbom o ograničenju trgovačkih marži.
Rast privrede, izvoza i zarada obeležio 2026. godinu
Privreda Srbije nastavila je rast: BDP je u trećem tromesečju bio četiri odsto veći nego godinu ranije, a za prvih devet meseci povećan je oko 3,6 odsto. Usluge, trgovina i neto porezi dali su najveći doprinos, dok je industrijska proizvodnja u septembru porasla 3,2 odsto.
Izvoz je za prvih devet meseci povećan 8,9 odsto, a pokrivenost uvoza izvozom porasla je na 82,6 odsto, sa 79,5 odsto u istom periodu prošle godine. Posebno se izdvojila proizvodnja motornih vozila, koja je dala najveći pojedinačni doprinos rastu robnog izvoza. U septembru je Srbija prednjačila među evropskim zemljama po rastu obima prodaje u maloprodaji.
Realne neto zarade u avgustu porasle su 8,7 odsto međugodišnje, dok je prosečna zarada u julu bila 9,3 odsto viša od prosečne potrošačke korpe. U septembru rast cena dostigao je 4,1 odsto, a devet članica EU imalo je višu stopu. Objavljeni pokazatelji ukazuju na rast privredne aktivnosti, izvoza i kupovne moći, uz inflaciju čije je ubrzanje delom povezano sa baznim efektom.
Rast BDP-a ne uklanja pitanja o cenama i životnom standardu
BDP Srbije porastao je četiri odsto u trećem tromesečju, a za prvih devet meseci oko 3,6 odsto. Usluge, trgovina i neto porezi dali su najveći doprinos rastu. Ti zbirni pokazatelji, međutim, ne znače da se svi delovi privrede i svi građani suočavaju sa istim uslovima.
Industrijska proizvodnja je u septembru bila veća 3,2 odsto, a robni izvoz u prvih devet meseci porastao je 8,9 odsto. Pokrivenost uvoza izvozom dostigla je 82,6 odsto, naspram 79,5 odsto godinu ranije. Rast izvoza predvodili su kapitalni i intermedijarni proizvodi, uz najveći pojedinačni doprinos proizvodnje motornih vozila.
Realne neto zarade su u avgustu porasle 8,7 odsto, ali je inflacija u septembru iznosila 4,1 odsto. Prosečna julska zarada bila je 9,3 odsto viša od prosečne potrošačke korpe. Deo ubrzanja inflacije povezan je sa baznim efektom ranije uredbe o ograničenju trgovačkih marži. Zato rast BDP-a i izvoza treba posmatrati zajedno sa kretanjem cena i zarada, a ne kao potpunu sliku životnog standarda.
Izveštavali: Kurir, Alo, Nova.rs, Blic, Danas, Užice oglasna tabla, Beta, N1, NIN, Objektiv, Vecernje novosti, BIZ portal, Biznis.rs.
