NIS ostvario dobit od 23,1 milijardu dinara za devet meseci
30. oktobra 2026. NIS je saopštio da je u prvih devet meseci ostvario neto dobit od 23,1 milijardu dinara, dok je EBITDA iznosila 59,7 milijardi dinara. Kompanija je navela da je poslovala u složenim uslovima i da je nastavila sa štednjom i smanjivanjem operativnih troškova.
Na rezultat su, prema saopštenju, povoljno uticali i rast svetskih cena nafte, jeftinije zalihe i veće rafinerijske marže. Prosečna cena nafte Brent bila je 94 dolara za barel, naspram 70,9 dolara u istom periodu prethodne godine. NIS je obračunao 170,8 milijardi dinara obaveza po osnovu javnih prihoda, a operativni novčani tok iznosio je 31,8 milijardi dinara. Bankarski dug pao je na 357,4 miliona evra, sa 539,5 miliona u uporednom periodu.
Proizvodnja nafte i gasa dostigla je 834.000 uslovnih tona. Rafinerija u Pančevu prerađivala je oko 13.000 tona dnevno, a ukupno je prerađeno 2,6 miliona tona nafte i poluproizvoda. Promet derivata iznosio je 2,4 miliona tona.
NIS je u devet meseci uložio 19,2 milijarde dinara, pretežno u istraživanje i proizvodnju nafte i gasa. U Pančevu je pušten u rad modernizovani industrijski kolosek, vredan skoro 3,8 milijardi dinara, a započet je remont HIP Petrohemije. Proizvodnja struje iz solarnih panela dostigla je 12.400 MWh, oko tri puta više nego u istom periodu 2025. godine. Kompanija je najavila nastavak štednje i ulaganja, kao i nastojanje da obezbedi redovno snabdevanje tržišta.
NIS uz stabilno snabdevanje ostvario dobit i nastavio ulaganja
30. oktobra 2026. rezultati NIS-a pokazali su da je kompanija ostvarila dobit od 23,1 milijardu dinara u prvih devet meseci, uz EBITDA od 59,7 milijardi. NIS je naveo da je, uprkos složenim uslovima, nastavio da upravlja troškovima i radi na očuvanju urednog snabdevanja domaćeg tržišta.
Rafinerija u Pančevu preradila je 2,6 miliona tona sirove nafte i poluproizvoda, dok je proizvodnja nafte i gasa iznosila 834.000 uslovnih tona. Promet naftnih derivata dostigao je 2,4 miliona tona. Kompanija je podigla kapacitet prerade na oko 13.000 tona dnevno kako bi odgovorila na potrebe domaćeg tržišta.
Ulaganja su u prvih devet meseci iznosila 19,2 milijarde dinara, najvećim delom u istraživanje i proizvodnju nafte i gasa. U rad je pušten modernizovani industrijski kolosek u Pančevu, vredan skoro 3,8 milijardi dinara, a počeo je i remont HIP Petrohemije. Solarni paneli proizveli su 12.400 MWh struje, približno tri puta više nego godinu ranije.
Rast cena nafte i povoljniji efekti zaliha doprineli su rezultatu, uz finansijsku disciplinu i više rafinerijske marže. NIS je istovremeno prijavio 170,8 milijardi dinara obračunatih obaveza po osnovu javnih prihoda i smanjenje bankarskog duga na 357,4 miliona evra. Kompanija je poručila da će nastaviti štednju, ulaganja i rad na stabilnom snabdevanju.
Rast cena nafte pomogao NIS-u, dok su sankcije otežale maloprodaju
30. oktobra 2026. NIS je saopštio da je za prvih devet meseci ostvario neto dobit od 23,1 milijardu dinara. Rezultat nije objašnjen samo merama štednje: kompanija je navela da su pomogli i rast cena nafte, jeftinije zalihe i veće rafinerijske marže. Brent je u proseku koštao 94 dolara za barel, prema 70,9 dolara godinu ranije.
Uz dobit, NIS je zabeležio 59,7 milijardi dinara EBITDA i 31,8 milijardi dinara pozitivnog operativnog novčanog toka. Obračunate javne obaveze iznosile su 170,8 milijardi dinara, a bankarski dug pao je na 357,4 miliona evra. Te brojke daju sliku boljeg finansijskog rezultata, ali ne uklanjaju probleme koje kompanija navodi u poslovanju.
Prema podacima o poslovanju, maloprodajni promet pao je 15 odsto, a kao razlog navedene su teškoće s plaćanjem na benzinskim stanicama povezane sa sankcijama. Učešće NIS-a na maloprodajnom tržištu bilo je niže za 5,4 procentna poena nego u istom periodu prethodne godine. Ukupni promet derivata iznosio je 2,4 miliona tona, uz rast veleprodaje od 12 odsto.
NIS je preradio 2,6 miliona tona sirove nafte i poluproizvoda, a uložio 19,2 milijarde dinara, pretežno u istraživanje i proizvodnju. Kompanija je najavila nastavak ulaganja i štednje, uz cilj da obezbedi redovno snabdevanje. Rezultati zato pokazuju i snažan uticaj povoljnijih tržišnih uslova i pritiske koje su sankcije stvorile za prodaju na pumpama.
Izveštavali: Sputnik, Alo, Vesti.rs, Serbian News Media, Politika, Danas, Biznis.rs, Espreso, Blic.
