Skupi energenti i niske zalihe gasa pritiskaju Evropu
Evropska skladišta gasa popunjena su 73,75 odsto, što je 17,2 odsto ispod petogodišnjeg proseka. U Nemačkoj je popunjenost 60,25 odsto, a zalihe su niske i u Holandiji. Manje rezerve znače veću potrebu za tekućim isporukama, uključujući uvoz tečnog prirodnog gasa, i slabiju mogućnost da se odgovori na iznenadan rast potrošnje tokom hladnog vremena.
Visoke cene energenata već utiču na potrošnju: prvi znaci pada tražnje zabeleženi su u trećem kvartalu 2026, a očekuje se da će se smanjenje nastaviti tokom zime. Pritisak je naročito izražen u hemijskoj industriji i drugim energetski intenzivnim sektorima. Gas je tim proizvođačima i energent i sirovina, pa njegovo poskupljenje povećava troškove i otežava poslovanje kompanijama sa malim profitnim maržama.
Dan Jorgensen, evropski zvaničnik zadužen za energetiku, rekao je da oko 50 miliona ljudi u Evropi ne može adekvatno da zagreje svoje domove. Na sastanku ministara energetike EU, održanom 29. oktobra, nije postignut dogovor o zajedničkom odgovoru na visoke cene nafte i gasa. Trinaest država, uključujući Nemačku i Italiju, zatražilo je da Evropska komisija odustane od predloga za veće poresko opterećenje gasa, uz upozorenje da bi teret mogao dodatno da pogodi ljude sa najnižim prihodima.
Međunarodna agencija za energetiku navela je da EU u grejnu sezonu ulazi sa najmanjim zalihama gasa od 2013. godine, zbog čega će više zavisiti od uvoza LNG-a. Rizike predstavljaju hladnija zima, kvarovi na infrastrukturi i prekidi isporuka, ali to samo po sebi ne znači da će doći do nestašica. Dugoročnu mogućnost za širu nabavku gasa predstavlja nalazište Kronos u istočnom Mediteranu: proizvodnja bi mogla da počne u prvoj polovini 2028. godine, pa neće doprineti snabdevanju ove zime.
