Nafta pojeftinila, evropski berzanski indeksi uglavnom u padu

Nafta Brent pojeftinila je 2. novembra do 9.30 za 3,51 odsto, na 109,218 dolara po barelu. Američka laka nafta WTI pala je 3,77 odsto, na 100,219 dolara. Kasnije tokom dana, naftno tržište je reagovalo na očekivanja napretka u mirovnim razgovorima između SAD i Irana i na mogućnost da Vašington da prednost diplomatiji.

Donald Tramp je obavestio izraelskog premijera Benjamina Netanjahua da namerava da se duže posveti diplomatskim naporima pre eventualnog nastavka vojnih udara na Iran. Sukob na Bliskom istoku utiče i na troškove goriva i životni standard američkih građana, a te teme imaju značaj pred izbore za Kongres zakazane za 3. novembar.

Decembarski fjučersi gasa na amsterdamskoj berzi TTF otvarali su se po kotaciji od 104,095 evra po megavat-satu, što odgovara približno 1.093 evra za 1.000 kubnih metara. To je najviši nivo za gas u Evropi od decembra 2022. Rekord TTF-a iznosio je oko 345 evra po megavat-satu, zabeleženih 7. marta 2022, ubrzo nakon početka rata u Ukrajini.

Nemački DAX oslabio je 0,21 odsto, francuski CAC 40 pao je 0,13 odsto, dok je FTSE 100 u Britaniji izgubio 0,19 odsto. MOEX u Moskvi zabeležio je pad od 0,75 odsto, dok je italijanski FTSE MIB porastao 0,13 odsto. Evro je vredeo 1,12021 dolar, zlato je dostiglo 3.894,15 dolara za trojsku uncu, a pšenica je pojeftinila na 6,0234 dolara po bušelu.

Pad američkih tehnoloških akcija povezan je sa zabrinutošću investitora zbog velikih ulaganja u veštačku inteligenciju i neizvesnosti oko toga hoće li ona doneti planirane prihode i zaradu. Na zatvaranju u petak Dau Džons pao je 1,09 odsto, S&P 500 za 1,82 odsto, a Nasdak za 2,86 odsto.

Tržišta prate diplomatiju i promene cena energenata

Nafta Brent pala je 2. novembra za 3,51 odsto, na 109,218 dolara po barelu, a WTI za 3,77 odsto. Pad se uklapa u očekivanja tržišta da bi se mogli nastaviti mirovni razgovori između SAD i Irana, uz signale Donalda Trampa da želi da diplomatiji pruži više vremena pre mogućih novih udara na Iran.

Za građane i privredu važne su i cene energenata. Evropski gas na TTF-u dostigao je 104,095 evra po megavat-satu, najviše od decembra 2022. Istovremeno, cena nafte se kretala naniže, pokazujući koliko tržišta reaguju na diplomatske i političke signale.

Evropski indeksi uglavnom su oslabili: DAX za 0,21 odsto, CAC 40 za 0,13 odsto, a FTSE 100 za 0,19 odsto. Američke tehnološke akcije našle su se pod pritiskom zbog pitanja da li će ulaganja u veštačku inteligenciju doneti očekivani profit. Pred izbore za Kongres, troškovi goriva i rast cena takođe su važne teme za američke birače.

Ovi podaci pokazuju da se tržišta istovremeno prilagođavaju energetskim rizicima, investitorskoj neizvesnosti i mogućem diplomatskom pomaku. Sledeći razvoj pregovora i ishod izbora mogu uticati na očekivanja u vezi sa politikom Vašingtona prema Teheranu.

Visoke cene gasa i goriva stavljaju birače pod pritisak

Pad Brenta na 109,218 dolara po barelu ne uklanja pritisak koji skupi energenti stvaraju za domaćinstva. Evropski fjučersi gasa dostigli su 104,095 evra po megavat-satu, najvišu cenu od decembra 2022, dok je sukob na Bliskom istoku doprineo rastu troškova goriva i cena u SAD.

Energetske cene ulaze u političku raspravu pred izbore za Kongres 3. novembra, jer se odražavaju na svakodnevni život američkih građana. Nafta je tokom dana pojeftinila, uz tržišne nade u napredak mirovnih razgovora i signale Donalda Trampa da bi diplomatskim naporima posvetio više vremena pre mogućih novih udara na Iran.

Evropske berze uglavnom su bile u minusu: nemački DAX pao je 0,21 odsto, francuski CAC 40 0,13 odsto, a britanski FTSE 100 0,19 odsto. Američke tehnološke akcije takođe su oslabile, pošto investitori sumnjaju da li će velika ulaganja u veštačku inteligenciju doneti očekivane prihode i profit.

Za birače su važni konkretni troškovi, a ne samo kretanje berzanskih indeksa. Visoka cena gasa u Evropi i rast troškova goriva u SAD ukazuju na to koliko su energija i posledice sukoba postali politički i životni standard.