2026. će gotovo sigurno biti druga godina iznad 1,5 stepeni

Podaci do oktobra ukazuju da će 2026. gotovo sigurno biti druga kalendarska godina, posle 2024, u kojoj je globalno zagrevanje prešlo 1,5 stepeni u odnosu na predindustrijski period. Kopernik očekuje da će godina biti druga najtoplija otkako postoje merenja; procenjuje se da postoji 20 odsto mogućnosti da nadmaši rekord iz 2024. godine.

Oktobar je bio najtopliji u svetu od početka merenja, sa prosečnom temperaturom vazduha 1,75 stepeni iznad predindustrijskog nivoa. Bio je to treći mesec zaredom iznad granice od 1,5 stepeni. Prosečna temperatura mora izvan polarnih područja dostigla je 20,95 stepeni, najviši oktobarski rezultat u evidenciji.

Kopernik je zabeležio i rekordnu anomaliju temperature površine mora u području Niño 3.4, u tropskom Pacifiku, gde je El Ninjo nastavio da jača. Evropa je imala drugi najtopliji oktobar, uz najizraženija odstupanja od proseka u istočnom delu kontinenta i Skandinaviji.

Nizak vodostaj zadržao se na više reka centralne i istočne Evrope, među njima na Rajni, Dunavu i Visli. Poplave i obilne padavine pogodile su više zemalja, uključujući Ujedinjeno Kraljevstvo, Irsku, Španiju, Grčku i Tursku.

Kopernik procenjuje i da bi četvorogodišnji prosek za period 2023–2026. mogao da bude viši od 1,5 stepeni. Prelazak tog praga u jednoj godini ne znači da je cilj Pariskog sporazuma zvanično probijen: procena se zasniva na višegodišnjem proseku.