Poslodavac: Četvorodnevna radna nedelja moguća samo u nekim delatnostima

5. novembra 2026. Nebojša Atanacković, počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije, ocenio je da privredni razvoj zemlje treba manje da zavisi od stranih ulaganja i niskih troškova rada, a više od domaćih firmi, tehnologije i produktivnijih poslova. Komentarisao je plan Studentske liste, koji predviđa ugovor na neodređeno po isteku prve godine zaposlenja, kao i četvorodnevnu radnu nedelju u oblastima gde je to izvodljivo.

Atanacković smatra da dosadašnji model rasta nailazi na ograničenja, jer Srbija više nema dovoljno jeftinih i dostupnih radnika, niti ranije povoljne cene energije. Promena, međutim, ne može biti brza, a pojedina predložena rešenja, po njegovom mišljenju, treba da budu dogovorena između zaposlenih i poslodavaca.

Četvorodnevna nedelja podrazumevala bi 32 umesto 40 radnih sati. Atanacković je rekao da bi neke kompanije mogle da isplaćuju istu zaradu za kraće radno vreme, uključujući pojedine firme iz IT sektora, ali da takav raspored nije primenljiv svuda i zavisi od finansijskih mogućnosti i vrste posla.

Govoreći o mogućim otpuštanjima u stranim kompanijama, povezao je teškoće dela srpske industrije sa padom proizvodnje u Nemačkoj, koji pogađa i domaće proizvođače automobilskih komponenti. Kao dodatni pritisak naveo je konkurenciju kineskih proizvođača. Posledice gubitka radnih mesta, rekao je, mogu biti izraženije u pojedinim sredinama, dok bi na nivou ukupnog tržišta njihov uticaj bio ublažen.

Atanacković je istakao i da poslodavci teško dolaze do kvalifikovanih radnika. Za radna prava ocenio je da su propisi uglavnom usklađeni s evropskim standardima, ali da su primena i nadzor problematičniji. Smatra da državna podrška treba više da podstiče tehnološki razvoj, kvalitetnija radna mesta i veće uključivanje domaćih privrednika u ekonomske odluke.

Promena privrednog modela traži dogovor, ne univerzalna rešenja

5. novembra 2026. Nebojša Atanacković, počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije, poručio je da privreda mora da se prilagođava novim uslovima, uz veći oslonac na domaće preduzetnike, znanje i produktivnost. Istovremeno je ukazao da preoblikovanje ekonomije ne može da se sprovede preko noći, što potvrđuje potrebu za postepenim i održivim pristupom.

Studentska lista predlaže stalni ugovor po isteku prve godine zaposlenja i četvorodnevno radno vreme u oblastima gde je ono ostvarivo. Atanacković nije odbacio kraću radnu nedelju, ali je istakao da bi 32 sata uz istu zaradu mogla da budu izvodljiva samo kod dela poslodavaca, na primer u pojedinim IT firmama. Uslov su dogovor zaposlenih i poslodavaca i finansijska održivost.

Privreda se suočava sa manjkom raspoloživih i kvalifikovanih radnika, a više nema ni ranije oslanjanje na jeftinu energiju i niske troškove rada. Atanacković je naveo da pad nemačke proizvodnje utiče na srpske fabrike koje prave komponente za automobilsku industriju, dok konkurencija iz Kine dodatno pritiska evropske proizvođače.

Za radne propise ocenio je da su uglavnom usklađeni s evropskim standardima, ali da njihovo sprovođenje i nadzor zahtevaju pažnju. Njegov predlog je da se podrška usmeri ka tehnološkom razvoju i kvalitetnijim radnim mestima. To je praktičan put ka boljoj privredi, umesto obećanja da će jedna mera jednako odgovarati svim poslodavcima i zaposlenima.

Plan za radnike otvara pitanje kvaliteta poslova i zaštite prava

5. novembra 2026. Predlozi Studentske liste o radu obuhvataju ugovor na neodređeno posle godinu dana i četvorodnevnu radnu nedelju tamo gde je izvodljiva. Nebojša Atanacković, počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije, nije isključio kraću nedelju: rekao je da neke firme, među njima i pojedine iz IT sektora, mogu da isplaćuju istu zaradu za manje sati, uz dogovor zaposlenih i poslodavaca.

Atanacković je ocenio da su radni propisi u Srbiji uglavnom usklađeni s evropskim standardima, ali da je slabija tačka njihova primena i kontrola. Rekao je da problemi između zaposlenih i vlasnika mogu nastati zbog nedovoljne aktivnosti državnih organa koji treba da sprečavaju kršenje pravila. Time je sprovođenje prava, a ne samo sadržaj zakona, stavljeno u središte rasprave.

Predlozi dolaze u trenutku kada, prema njegovim rečima, postojeći privredni model više ne može da se oslanja na jeftinu radnu snagu i energiju kao ranije. Atanacković se zalaže za veće učešće domaćih firmi, tehnološki napredak i kvalitetnija radna mesta, ali upozorava da preokret neće biti trenutan.

Slabija proizvodnja u Nemačkoj odražava se i na srpske fabrike koje snabdevaju tamošnju automobilsku industriju, a domaćim poslodavcima nedostaju kvalifikovani radnici. Atanacković je rekao i da pojedinačni gubici posla mogu teško pogoditi lokalne sredine. Te okolnosti pokazuju zašto su sigurnost zaposlenja, ostvarivanje prava i dogovor o radnom vremenu važne teme u raspravi o privrednom modelu.