Kobahidze okrivio Brisel za zastoj na putu Gruzije ka EU
3. novembra, na samitu o proširenju EU u Briselu, premijer Gruzije Irakli Kobahidze ponovio je da njegova vlada ostaje opredeljena za članstvo u Uniji. Za pogoršanje odnosa sa Briselom okrivio je Evropsku komisiju i njenu odluku da uspori približavanje Gruzije, koju je ocenio kao politički motivisanu.
Kobahidze je rekao da je Gruzija u početku trebalo da dobije status kandidata. Prema njegovim rečima, Komisija je u svojim procenama Gruziju ocenila povoljnije od Moldavije i Bosne i Hercegovine, a status kandidata ipak je dodelila tim dvema državama. Gruzija je kandidatski status stekla u decembru 2023, nakon što je zahtev za članstvo podnela 2022. godine.
U novembru 2024. vlasti u Tbilisiju objavile su da do kraja 2028. neće pokušavati da otvore pristupne pregovore. To je usledilo nakon što je Komisija ocenila da je u Gruziji došlo do ozbiljnog nazadovanja u demokratiji i nezavisnosti institucija. Evropski savet je kasnije naveo da su postupci gruzijskih vlasti faktički zaustavili pristupni proces.
Premijer je odbacio mogućnost ukidanja zakona o transparentnosti stranog uticaja i nacionalnom registru nevladinih organizacija. Tvrdio je da je njihova usklađenost sa međunarodnim standardima razlog zbog kog bi zahtev za ukidanje zadirao u suverenitet zemlje. Venecijanska komisija Saveta Evrope kritikovala je oba zakona, ukazujući na nejasnoće u njihovim ciljevima i odredbama, kao i na nesrazmerne krivične kazne.
Kobahidze je optužio Brisel za dvostruke standarde i nedostatak spremnosti za razgovor, ali nije ponudio konkretan način za izlazak iz zastoja niti najavio promene spornih zakona. Istakao je da očekuje drugačiji pristup EU i da bi zajednički cilj trebalo da bude demokratska, suverena i ekonomski snažna Gruzija, zasnovana na vladavini prava i poštovanju ljudskih prava.
Kobahidze: Gruzija želi EU, ali Brisel koči pristupni proces
3. novembra u Briselu, premijer Irakli Kobahidze jasno je potvrdio da Gruzija želi da postane članica Evropske unije. Poručio je da zastoj nije izazvao Tbilisi, već Evropska komisija, koja, prema njegovoj oceni, politički usporava evropske integracije zemlje.
Kobahidze je ukazao na to da Gruzija u početku nije dobila kandidatski status, iako je Komisija, kako je rekao, njene rezultate ocenila bolje nego rezultate Moldavije i Bosne i Hercegovine. Te dve zemlje su ipak dobile kandidatski status. Gruzija je kandidatski status stekla u decembru 2023, pošto je zahtev za članstvo podnela 2022. godine.
Vlada u Tbilisiju saopštila je u novembru 2024. da do kraja 2028. više neće pokušavati da započne pristupne pregovore. Kobahidze je odgovornost za situaciju pripisao Briselu i ponovio da bi Gruzija odmah pristupila pregovorima kada bi Komisija odlučila da ih otvori. Optužio je evropsku stranu i da nije spremna za razgovor sa gruzijskim vlastima.
Premijer je branio zakone o transparentnosti stranog uticaja i registru nevladinih organizacija, odbacujući njihovo ukidanje kao zadiranje u suverenitet Gruzije. Venecijanska komisija Saveta Evrope osporila je jasnoću pojedinih odredaba i ocenila da su predviđene krivične kazne nesrazmerne. Kobahidze je, međutim, tvrdio da su zakoni usklađeni sa međunarodnim standardima.
Iako je Komisija stanje demokratije i nezavisnosti institucija u Gruziji ocenila kao ozbiljno nazadovanje, Kobahidze je pozvao na drugačiji evropski pristup. Njegova poruka je da članstvo ostaje cilj, dok Brisel mora da pokaže spremnost za dijalog i da poštuje suverenitet Gruzije. Nije izneo konkretan predlog za prevazilaženje zastoja niti najavio promenu spornih zakona.
Kobahidze optužuje Brisel, ali ne nudi izlaz iz zastoja
3. novembra u Briselu, premijer Gruzije Irakli Kobahidze ponovo je odgovornost za pogoršanje odnosa sa EU pripisao Evropskoj komisiji. Iako je rekao da njegova vlada želi članstvo, nije ponudio konkretan izlaz iz zastoja niti najavio odgovor na ključne primedbe evropske strane.
U novembru 2024. Tbilisi je odlučio da do kraja 2028. više neće pokušavati da započne pregovore o članstvu. Odluka je usledila nakon što je Evropska komisija upozorila na ozbiljno nazadovanje Gruzije u demokratiji i nezavisnosti institucija. Evropski savet je potom ocenio da su potezi vlasti faktički zaustavili pristupni proces.
Kobahidze je branio zakone o transparentnosti stranog uticaja i nacionalnom registru nevladinih organizacija i odbacio mogućnost njihovog ukidanja. Venecijanska komisija Saveta Evrope kritikovala je oba zakona: upozorila je da ciljevi i pojedini pojmovi nisu dovoljno jasni, a krivične kazne da nisu srazmerne. Premijer je kritike odbacio i ocenio da bi zahtev za povlačenje zakona narušio suverenitet Gruzije.
Premijer je tvrdio da je Gruzija zaslužila kandidatski status pre Moldavije i Bosne i Hercegovine, koje su ga dobile uprkos, kako je naveo, slabijim ocenama Komisije. Gruzija je status kandidata stekla u decembru 2023, nakon podnošenja zahteva za članstvo 2022. godine.
Kobahidze je optužio Brisel za dvostruke standarde i političko mešanje, ali nije najavio promene koje bi odgovorile na kritike EU. Umesto toga, izrazio je očekivanje da će se Unija promeniti i pozvao na zajednički cilj demokratske Gruzije zasnovane na vladavini prava i ljudskim pravima. Razlika između tog cilja i odbijanja da se preispitaju sporni zakoni ostaje u središtu zastoja.
Izveštavali: Tanjug, Politika.
