Jermenija razmatra zahtev za članstvo u EU do 2028.
3. novembra 2026. u Briselu, na Samitu o proširenju EU, jermenski premijer Nikol Pašinjan izjavio je da bi Jermenija mogla formalno da zatraži ulazak u Uniju 2027. ili 2028. godine. Konačnu odluku o spoljnopolitičkom pravcu zemlje, rekao je, doneće njeni građani.
Pašinjan je približavanje EU opisao kao strateško opredeljenje povezano sa očuvanjem demokratije. Naveo je da njegova vlada želi da građanima ponudi alternativu u spoljnoj i ekonomskoj politici. Jermenija još nije podnela zahtev za članstvo, a razgovara sa Evropskom komisijom o liberalizaciji viznog režima, čiji je cilj da proces bude završen do 2029. godine.
Premijer je rekao da približavanje Uniji može otvoriti dilemu da li da Jermenija uđe u EU ili ostane u Evroazijskoj ekonomskoj uniji, koju predvodi Rusija. Njegova vlada, dodao je, nastoji da proširi političke i ekonomske veze Jermenije.
Rusija je zapretila mogućim protivmerama; među mogućnostima se pominje obustavljanje isporuke energenata. Pašinjan je odbacio poređenje Jermenije sa Ukrajinom koje je izneo Dmitrij Medvedev, zamenik predsednika ruskog Saveta bezbednosti, i rekao da je cilj vlade jačanje nezavisnosti zemlje. Premijer je takođe naveo da je Jermeniju podstakao primer Gruzije i njena težnja ka članstvu u EU.
Jermenija bira evropsku budućnost uz očuvanje nezavisnosti
3. novembra 2026. u Briselu, jermenski premijer Nikol Pašinjan predstavio je približavanje EU kao strateški izbor za zaštitu demokratije. Jermenija bi, prema njegovoj proceni, mogla da podnese zahtev za članstvo 2027. ili 2028. godine, a konačnu odluku treba da donesu građani.
Ovo opredeljenje, kako ga je opisao premijer, trebalo bi da proširi izbor građana u spoljnoj i ekonomskoj politici. Jermenija još nije podnela zahtev, ali vodi pregovore sa Evropskom komisijom o ublažavanju viznih ograničenja, kako bi se postupak priveo kraju do 2029. godine.
Put ka EU podrazumeva i pitanje ostanka u Evroazijskoj ekonomskoj uniji, koju predvodi Rusija. Moskva je zapretila mogućim protivmerama, uključujući, kako se navodi, prekid isporuka energenata. Pašinjan je odgovorio da njegova vlada radi na širenju političkih i ekonomskih odnosa i da želi da učvrsti nezavisnost zemlje.
Premijer je odbacio poređenje Jermenije sa Ukrajinom koje je izneo Dmitrij Medvedev, zamenik predsednika ruskog Saveta bezbednosti. Njegov stav stavlja naglasak na pravo građana da odluče o budućnosti zemlje, umesto da njen spoljnopolitički izbor bude unapred ograničen.
Pašinjan najavljuje EU put, ali izbor između blokova ostaje otvoren
3. novembra 2026. u Briselu, Nikol Pašinjan je izneo mogućnost da Jermenija podnese zahtev za članstvo u EU 2027. ili 2028. godine. Ipak, premijer nije najavio podnošenje zahteva, već je rekao da proces treba da vodi ka konačnoj odluci građana o spoljnopolitičkom pravcu zemlje.
Jermenija još nije zvanično zatražila članstvo. Trenutno vodi razgovore sa Evropskom komisijom o liberalizaciji viznog režima, čiji je cilj da bude okončana do 2029. godine. Pašinjan članstvo predstavlja kao strateški izbor za demokratiju i kaže da želi da ponudi alternativu u spoljnoj i ekonomskoj politici.
Takav put postavlja pitanje da li će zemlja ostati u Evroazijskoj ekonomskoj uniji, koju predvodi Rusija, ili će težiti članstvu u EU. Moskva je upozorila da bi mogla da uvede protivmere, a među razmatranim opcijama je prekid isporuka energenata. Pašinjan kaže da vlada nastoji da proširi političke i ekonomske odnose, ali izbor između dva pravca ostaje nerešen.
Premijer je odbacio poređenje sa Ukrajinom koje je izneo Dmitrij Medvedev, zamenik predsednika ruskog Saveta bezbednosti. Dok Pašinjan ističe suverenitet i pravo građana da odluče, njegove izjave potvrđuju da je evropsko približavanje povezano sa teškim izborom u odnosima sa Rusijom.
Izveštavali: Tanjug, B92, Informer.
