Alta banci oduzeta dozvola, neizvesna budućnost Idee, Rode i Merkatora
2. novembra 2026.
Narodna banka Srbije oduzela je 31. oktobra dozvolu za rad Alta banci. Alta Ritejl, kompanija u stopostotnom vlasništvu vlasnika banke Davora Macure, u oktobru je preuzela Idea Marketi, u čijem sastavu posluju lanci Idea, Roda i Merkator, kao i četiri povezane firme.
Oduzimanje dozvole banci ne znači automatski stečaj drugih pravnih lica iz iste poslovne grupe. Ekonomisti smatraju da bi maloprodajni sistem mogao da nastavi rad, ali je nepoznato da li je Alta banka učestvovala u finansiranju kupovine i da li su trgovinske kompanije u njoj držale depozite. Nije objavljena ni cena preuzimanja; jedan stručnjak je, na osnovu upisanog kapitala Alta Ritejla, procenio vrednost transakcije na oko 50,6 miliona evra.
Idea Marketi imaju oko 300 prodavnica, više od 6.500 zaposlenih i posluju u više od 80 gradova i opština. Ipak, kompanija je 2025. ostvarila oko četiri milijarde dinara neto gubitka, nakon gubitka od oko 378 miliona dinara godinu ranije. Prihodi su joj pali sa gotovo 108 milijardi dinara u 2024. na oko 91,4 milijarde dinara u 2025.
Stručnjaci ističu da veliki dnevni promet može da pomogne Idei da samostalno posluje, ali upozoravaju da bi skrivene ili iznenadne obaveze mogle da ugroze likvidnost. Jedan od njih ne isključuje ni mogućnost da Idea ponovo promeni vlasnika. U slučaju gašenja lanaca, drugi trgovci bi preuzeli deo prometa, ali bi kupcima u pojedinim sredinama izbor i praktičnost kupovine mogli biti umanjeni.
Idea može da nastavi rad uprkos problemima Alta banke
2. novembra 2026.
Oduzimanje dozvole Alta banci ne znači automatski da će prestati da rade Idea, Roda i Merkator. Alta Ritejl je ove godine preuzeo Idea Markete i četiri povezane kompanije, a ekonomisti procenjuju da veliki maloprodajni sistem može da nastavi poslovanje kao zasebno pravno lice.
Idea ima oko 300 prodavnica, više od 6.500 zaposlenih i prisutna je u više od 80 gradova i opština. Njeni objekti i veliki dnevni promet, prema oceni stručnjaka, predstavljaju prednost za nastavak rada. Jedan ekonomista smatra da bi gašenje kompanije ostavilo teško popunjiv prostor na tržištu.
Ipak, rezultati pokazuju da je Idea prošlu godinu završila sa oko četiri milijarde dinara neto gubitka, dok je godinu ranije gubitak iznosio oko 378 miliona. Prihodi su pali sa gotovo 108 milijardi dinara u 2024. na oko 91,4 milijarde dinara u 2025. Problemi kompanije, dakle, prethode oduzimanju dozvole banci.
Još nije poznato da li je Alta banka finansirala kupovinu niti da li su trgovinske kompanije u njoj držale depozite. Stručnjaci upozoravaju da bi iznenadne ili skrivene obaveze mogle da opterete poslovanje, a ne isključuju ni novu promenu vlasnika. To su pitanja za procenu rizika, ali sama odluka NBS o banci ne znači da će trgovinski lanci biti zatvoreni. Pojedini stručnjaci su ranije povezivali ulazak Alta grupe u maloprodaju sa namerom da se utiče na cene i poveća konkurencija, uz pozivanje na veze grupe sa bivšom vlašću; to tumačenje nije potvrđeno kao činjenica o poslovanju trgovina.
Problemi Alta banke otvaraju pitanja o kupovini velikih marketa
2. novembra 2026.
Oduzimanje dozvole za rad Alta banci pojačalo je neizvesnost oko Idee, Rode i Merkatora, koje je u oktobru preuzeo Alta Ritejl, kompanija u stopostotnom vlasništvu Davora Macure, vlasnika banke. Nije objavljeno koliko je plaćena kupovina, niti je poznato da li je Alta banka učestvovala u njenom finansiranju.
Trgovinski sistem obuhvata oko 300 prodavnica, više od 6.500 zaposlenih i poslovanje u više od 80 gradova i opština. Zato su važna i pitanja da li su računi ili depoziti kompanija bili u Alta banci i da li bi dobavljači mogli imati teškoće sa naplatom. Stručnjaci ipak ne očekuju gašenje lanaca samo zbog problema banke.
Finansijski rezultati dodatno osvetljavaju rizike: Idea je 2025. imala neto gubitak od oko četiri milijarde dinara, više nego deset puta veći nego prethodne godine, dok su joj prihodi pali na oko 91,4 milijarde dinara. Jedan ekonomista upozorava da bi nepoznate velike obaveze mogle da ugroze likvidnost; drugi smatra da bi trgovinski sistem mogao da opstane i da ne očekuje njegovo gašenje.
Pojedini ekonomisti i predstavnici opozicije ranije su ukazivali na veze Alta grupe sa bivšom vlašću i tumačili ulazak grupe u maloprodaju kao pokušaj uticaja na cene i konkurenciju. To su njihova tumačenja, a ne utvrđena činjenica o motivima kupovine. Stručnjaci navode da nije poznato kako je transakcija finansirana, a jedan ekonomista ne isključuje da bi Idea mogla ponovo promeniti vlasnika.
Izveštavali: Biznis.rs, Danas, Insajder, Kamatica, Vesti.rs, Kurir, Vecernje novosti, Alo, RTS, Telegraf, Politika, Morava info, Blic.
