Domaći beli luk pokriva tek deo tržišta, uvoz čini 70 odsto

2. novembra 2026.

Srbija oko 70 odsto potreba za belim lukom namiruje iz uvoza, dok domaći proizvođači obrađuju između 1.200 i 1.300 hektara. Slobodan Vlajić, istraživač iz novosadske ustanove koja se bavi ratarstvom i povrtarstvom, ocenjuje da proizvodnja može biti isplativa, ali da za širenje treba rešiti nekoliko prepreka.

Dobri proizvođači ostvaruju rod između sedam i deset tona na hektaru. Manjak radne snage otežava proizvodnju, a sadni materijal čini približno 51 odsto troškova. Vlajić preporučuje sertifikovan materijal, bez patogena i odgovarajuće sorte.

Zarada zavisi od prinosa, troškova i prodajne cene, zbog čega se dobit ostvarena na hektaru ne može pouzdano predvideti. Kilogram se pojedinih godina prodavao za 0,8 do 0,9 evra, dok je navedena trenutna cena 2,2 do 2,3 evra.

Domaći proizvod, prema Vlajiću, ima prednost u kvalitetu u odnosu na beli luk iz Kine i Španije. Udeo suve materije kreće se od 37 do 38 odsto, a nekih godina dostiže 39 do 40 odsto. Za beli luk su zainteresovane prehrambena i farmaceutska industrija, uključujući proizvodnju kozmetike i suplemenata.

Veći kupci traže dovoljne količine i redovne isporuke, što pojedinačnim proizvođačima može biti teško da obezbede. Vlajić zato savetuje da pre ulaganja pronađu kupce, provere zemljište i razmotre udruživanje. Veće zajedničke količine mogu olakšati pristup trgovinskim lancima; mehanizacija i porodični rad mogu smanjiti troškove.