Suša usporila setvu pšenice, ratari čekaju nove padavine

Suša koja traje od leta otežala je pripremu zemljišta i setvu pšenice širom Srbije. Oktobarska kiša popravila je vlagu uglavnom u površinskom sloju, ali je nije bilo dovoljno da nadoknadi dugotrajni deficit. Poljoprivrednici čekaju nove padavine kako bi seme moglo da nikne i razvije se ujednačen usev.

U ataru Botoša do sada je zasejana trećina planiranih površina, dok je u Nišavskom okrugu posejano oko 10 do 15 odsto. U okolini Novog Sada palo je oko 20 litara kiše, a stručnjak Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Milan Mirosavljević savetuje da se setva obavi ovih dana i završi do kraja prve dekade novembra. Za naredni period, kaže, bilo bi poželjno još 20 do 30 litara kiše.

Pojedina rana polja su već počela da niču, ali neravnomerno. U Srednjem Banatu suša je otežala i nicanje uljane repice, koja je zasejana na oko 2.000 hektara. Stručnjaci upozoravaju da bi slabo razvijeni usevi mogli biti osetljiviji ako nastupi jak mraz.

Ratari ulaze u sezonu i sa finansijskim teškoćama. Botoški proizvođač Borislav Čizmaš kaže da mnogi nisu izmirili obaveze iz prethodne godine i da država nije isplatila ranije obećana sredstva. Prema njegovoj proceni, setva će ove godine biti najmanje 10 do 15 odsto skuplja nego prošle, a đubrivo za gotovinu košta od 600 do 1.100 evra.

Stručnjaci smatraju da bi toplije vreme i kiša mogli omogućiti da se najveći deo površina zaseje do 10. novembra. Kasnija setva može skratiti vegetaciju, ali će mnogo zavisiti i od zimskih uslova, kao i vremena tokom aprila i maja.

Stručnjaci očekuju da će se pšenica posejati uprkos suši

I pored dugotrajne suše, poljoprivrednici su počeli setvu pšenice nakon što je oktobarska kiša popravila vlagu u površinskom sloju zemljišta. U okolini Novog Sada palo je oko 20 litara kiše, a istraživač Milan Mirosavljević, zaposlen u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo, ocenjuje da su uslovi dovoljni za početak pripreme i setve strnih žita.

Preporuka stručnjaka je da se pšenica poseje do kraja prve dekade novembra. Mirosavljević navodi da bi dodatnih 20 do 30 litara kiše bilo korisno, a očekivane padavine mogle bi da pomognu nicanju. U Botošu je posejana trećina planiranih površina, dok je u Nišavskom okrugu zasejano oko 10 do 15 odsto.

Setva je otežana, ali ozime kulture su poslednjih godina pokazale da bolje podnose nedostatak padavina od prolećnih useva. Stručnjaci ističu da će konačan učinak zavisiti i od zime, kao i od vremenskih prilika u aprilu i maju. Pojedina rana polja već niču, iako neujednačeno.

Postoje i finansijski problemi: jedan ratar kaže da država nije isplatila obećana sredstva, dok su troškovi setve prema njegovoj proceni porasli najmanje 10 do 15 odsto. Ipak, stručne procene ukazuju da bi setva najvećeg dela površina mogla da bude završena do 10. novembra, u zavisnosti od vremena. Smirene procene i oslanjanje na stručne preporuke važniji su od predstavljanja cele sezone kao izgubljene.

Suša i neisplaćena sredstva ostavili ratare u neizvesnosti

Ratari u Srbiji ulaze u setvu pšenice nakon višemesečnog manjka padavina, uz zemljište koje je teško pripremiti i nedovoljno novca za sezonu. Oktobarska kiša navlažila je uglavnom površinski sloj, ali nije nadoknadila deficit vlage nastao tokom leta. U Botošu je zasejana tek trećina planiranih površina, a u Nišavskom okrugu oko 10 do 15 odsto.

Botoški proizvođač Borislav Čizmaš kaže da mnogi nisu izmirili dugove iz prethodne godine i da država nije isplatila ono što je obećala pre setve. Prema njegovim rečima, ovogodišnja setva koštaće najmanje 10 do 15 odsto više nego prošle, dok đubrivo za gotovinu košta između 600 i 1.100 evra. To dodatno opterećuje proizvođače koji već čekaju kišu da bi mogli da rade na njivama.

Stručnjaci preporučuju da setva bude završena do 10. novembra. Oko Novog Sada palo je približno 20 litara kiše, ali je i dalje prisutan ozbiljan manjak padavina. Za dobar početak nicanja potrebna je nova kiša, a na pojedinim parcelama pšenica niče neujednačeno.

Suša je otežala i uzgoj uljane repice u Srednjem Banatu, gde je zasejana na oko 2.000 hektara. Stručnjaci upozoravaju da nedovoljno razvijeni usevi mogu biti ugroženi jakim mrazom. Dok se prognoze i preporuke oslanjaju na mogućnost novih padavina, ratari istovremeno nose veće troškove i čekaju sredstva za koja kažu da su im obećana.