Kako je bundeva postala simbol Noći veštica

31. oktobra 2026.

Pre nego što su bundeve postale prepoznatljiv ukras za Noć veštica, u Irskoj i Škotskoj rezbarili su se korenasto povrće, među njim repa, krompir i cvekla. Ovaj običaj povezuje se sa Samhainom, praznikom kojim su Kelti obeležavali završetak žetve i dolazak zime.

Verovalo se da se tokom prelaza iz oktobra u novembar mrtvi mogu vratiti među žive. Ljudi su palili vatre, stavljali maske i pravili svetiljke sa zastrašujućim licima, nadajući se da će tako odvratiti duhove. U Nacionalnom muzeju Irske nalazi se replika takozvane „duhovne repe“ iz ranih 1900-ih.

Uz svetiljke se vezuje priča o Škrtcu Džeku, kovaču koji je, prema legendi, dva puta nadmudrio đavola. Posle smrti nije primljen ni u raj ni u pakao. Đavo mu je dao užareni ugalj, a Džek ga je smestio u izdubljenu repu i nastavio da luta u tami. Iz te priče potiče naziv Džek-o-lantern.

Irski doseljenici preneli su običaj u Ameriku tokom 19. veka. Tamo su repu zamenile bundeve, jer su bile veće, mekše i lakše za rezbarenje. Njihova upotreba dobila je veću popularnost u tom veku, a bundeva se pojavila i u književnosti, među ostalim u „Legendi o Uspavanoj dolini“ Vašingtona Irvinga.

Izrezbarene bundeve su savremeni praznični ukras i često se prave kao porodična aktivnost. Svetiljke ispred kuća deo su proslave, iako više nemaju nekadašnju zaštitnu svrhu.