Poreklo Noći veštica i Dana mrtvih važno je poznavati

30. oktobra 2026.

Etnološkinja i antropološkinja Vesna Marijanović govorila je u Beogradu o Noći veštica i meksičkom Danu mrtvih, uz poruku da je važno razumeti kulturno poreklo praznika čije simbole ljudi prihvataju. Obeležavanje Noći veštica pada 31. oktobra.

Marijanović je ocenila da se običaji nasleđuju i menjaju, ali da je važno da doprinose povezivanju zajednice. Dodala je da je istorijat praznika ponekad teško približiti savremenom čoveku, naročito deci, i ukazala da je naziv „Noć veštica“ neadekvatan prevod.

Ona se osvrnula i na događaj održan 30. oktobra u Institutu Servantes, u Knez Mihailovoj ulici. Poručila je da je korisno znati šta različiti narodi obeležavaju i šta stoji iza praznika, uključujući Dan mrtvih.

Noć veštica potiče od keltskog festivala Samhain, koji je označavao kraj žetve i početak tamnijeg dela godine. Kelti su verovali da se u noći 31. oktobra otvara granica između sveta živih i mrtvih. Običaji su se kasnije preplitali sa hrišćanskim tradicijama, a praznik se u Americi raširio i postao komercijalno obeležje.

Kostimi, rezbarene bundeve i traženje slatkiša 30. oktobra 2026. su među prepoznatljivim običajima. Obeležavanje koje je nekada imalo i verska značenja vremenom se promenilo, a u Srbiji se Noć veštica, pod uticajem popularne kulture, obeležava i maskiranim zabavama.