Dokumenta ostavljaju digitalne tragove, kaže bivši državni sekretar

Slobodan Ilić ocenio je da je gotovo nemoguće ukloniti sve tragove dokumenata iz državnih institucija, jer se oni povezuju kroz komunikaciju sa drugim ustanovama, poslovnim partnerima i drugim subjektima. Reagovanje institucija i javnosti, rekao je, može pomoći da se dokumentacija sačuva.

Ilić je naveo da seckanje ili uništavanje papirnih dokumenata može izazvati sumnju u nepravilnosti, ali da samo prisustvo džakova sa iseckanim papirima nije dokaz krivičnog dela. Postupci uništavanja, odlaganja i arhiviranja uređeni su internim aktima i pravilima kancelarijskog poslovanja.

Prema njegovim rečima, državni službenici moraju da odbiju nezakonite naloge i prijave ih nadležnim organima. Za nezakonito postupanje mogu biti izrečene zatvorske kazne, kao i zabrana rada u državnim institucijama.

Ilić je istakao da se izazovi pri primopredaji vlasti 30. oktobra 2026. ne odnose samo na papirnu građu. Potrebno je zaštititi informatičke baze i servere, sačuvati evidencije pristupa i utvrditi ko ima ovlašćenje da pristupa podacima.

On je ocenio da mirna i zakonita primopredaja vlasti obavezuje i one koji odlaze i one koji preuzimaju funkcije. Upozorio je i da period tranzicije može nositi pravne, finansijske i bezbednosne rizike, uključujući moguće probleme ako budžet ne bude donet na vreme.

Ilić: Seckani papiri sami po sebi nisu dokaz krivičnog dela

Pojava džakova sa iseckanim papirima može izazvati sumnju, ali ne dokazuje sama po sebi da je počinjeno krivično delo. Slobodan Ilić naglasio je da su postupci uništavanja, odlaganja i arhiviranja dokumenata uređeni pravilima, kojih moraju da se drže i službenici i oni koji izdaju naloge.

Ilić je rekao da dokumenti ostavljaju tragove kroz povezanost državnih institucija, poslovnih partnera i drugih subjekata, pa je uklanjanje svih podataka veoma teško. Ukazao je i da su sistemi poput Fonda PIO i Uprave za trezor povezani, čime je smanjena mogućnost da se važni podaci izgube uništavanjem papira.

Državni službenici, prema Iliću, dužni su da odbiju nezakonit nalog i prijave ga. Za protivpravna postupanja mogu uslediti zatvorske kazne i zabrana rada u državnim institucijama.

Primopredaja vlasti treba da bude mirna i zakonita, uz zaštitu elektronskih baza, servera i evidencija pristupa. Ilić je upozorio i na moguće finansijske rizike tokom tranzicije, uključujući posledice kašnjenja budžeta. Odgovoran pristup i poštovanje procedura važni su da bi institucije nastavile da funkcionišu bez prekida; optužbe, međutim, ne treba izvoditi samo iz izgleda odbačene dokumentacije.

Zaštita državnih podataka mora biti ključna tokom primopredaje

Sumnje u uništavanje državne dokumentacije stavljaju u prvi plan pitanje odgovornosti institucija. Slobodan Ilić rekao je da se dokumenti povezuju kroz više ustanova i drugih subjekata, pa mogu ostati digitalni tragovi čak i kada papir nestane.

Ilić je upozorio da seckanje dokumentacije može ukazivati na nepravilnosti, iako samo po sebi nije dokaz krivičnog dela. Zato su, kako je naveo, važni propisani postupci arhiviranja i uništavanja, kao i dužnost službenika da odbiju nezakonite naloge i obaveste nadležne organe.

Najveći izazov tokom primopredaje, ocenio je, jeste zaštita informatičkih baza i servera, uz čuvanje evidencija o tome ko im je pristupao i ko je za to ovlašćen. Njegovo upozorenje naglašava da uredna smena vlasti nije samo pitanje papira, već i kontrole nad podacima i pristupom sistemima.

Ilić je rekao da tranzicija može doneti pravne, finansijske i bezbednosne rizike, među njima i posledice ako budžet kasni. Mirna i zakonita primopredaja obaveza je i onih koji odlaze i onih koji preuzimaju vlast, a postupanje u skladu sa pravilima ključno je za očuvanje dokumentacije i kontinuitet institucija.