Spoljnotrgovinska razmena Srbije dostigla 59,4 milijarde evra
Vrednost robne razmene Srbije sa inostranstvom tokom prvih devet meseci 2026. iznosila je 59,45 milijardi evra. Izvoz robe vredeo je 26,89 milijardi evra, a uvoz 32,56 milijardi evra, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku objavljeni 30. oktobra.
Spoljnotrgovinski deficit iznosio je 5,66 milijardi evra, što je 10,9 odsto manje nego u istom periodu prethodne godine. Izvozom je pokriveno 82,6 odsto uvoza, u poređenju sa 79,6 odsto godinu ranije.
Vojvodina je imala najveći udeo u izvozu, 29,9 odsto, dok je Beogradski region prednjačio u uvozu sa 41,9 odsto. U izvozu su najzastupljeniji proizvodi za reprodukciju, sa 59,3 odsto, a isti tip proizvoda činio je 55,3 odsto uvoza.
Zemlje Evropske unije činile su 58,1 odsto ukupne razmene. Najveća razmena ostvarena je sa državama sa kojima Srbija ima sporazume o slobodnoj trgovini. Među glavnim izvoznim partnerima našle su se Nemačka, Italija, Bosna i Hercegovina, Kina i Mađarska, dok su u uvozu prednjačile Kina, Nemačka, Italija, Turska i Mađarska.
U septembru je izvoz iznosio 3,16 milijardi evra, a uvoz 3,74 milijarde evra. U odnosu na septembar prethodne godine, izvoz je porastao 9,1 odsto, a uvoz 7,1 odsto.
Rast izvoza i manji deficit poboljšali spoljnotrgovinski bilans
Spoljnotrgovinski podaci za period od januara do septembra pokazuju napredak u odnosu na prethodnu godinu: ukupna razmena dostigla je 59,45 milijardi evra, dok je izvoz rastao brže od uvoza.
Izvoz je vredeo 26,89 milijardi evra, a uvoz 32,56 milijardi. Iako je razmena i dalje u deficitu od 5,66 milijardi evra, taj manjak je smanjen za 10,9 odsto, a izvozom se pokriva veći deo uvoza nego godinu ranije.
Vojvodina je ostvarila najveći udeo u izvozu, a region Beograda najveći udeo u uvozu. Proizvodi za reprodukciju činili su najveći deo i izvoza i uvoza, dok je Evropska unija predstavljala 58,1 odsto ukupne razmene.
Rezultati ukazuju na rast izvoza i poboljšanje pokrivenosti uvoza, uz nastavak trgovine sa partnerima iz EU i državama sa kojima Srbija ima sporazume o slobodnoj trgovini. U septembru je izvoz porastao 9,1 odsto, a uvoz 7,1 odsto na godišnjem nivou.
Ovi pokazatelji predstavljaju merljiv napredak u spoljnotrgovinskom bilansu, iako je deficit i dalje prisutan.
Deficit i dalje iznosi 5,66 milijardi evra uprkos rastu razmene
Podaci za prvih devet meseci pokazuju da Srbija i dalje više uvozi nego što izvozi: uvoz je vredeo 32,56 milijardi evra, a izvoz 26,89 milijardi. Rezultat je deficit od 5,66 milijardi evra, uprkos tome što je manji nego godinu ranije.
Ukupna razmena dostigla je 59,45 milijardi evra, ali rast ukupne trgovine sam po sebi ne uklanja razliku između vrednosti uvoza i izvoza. Pokrivenost uvoza izvozom iznosila je 82,6 odsto.
Beogradski region činio je 41,9 odsto uvoza, dok je Vojvodina imala najveći udeo u izvozu, sa 29,9 odsto. Proizvodi za reprodukciju bili su najveća stavka i na izvoznoj i na uvoznoj strani.
Evropska unija činila je 58,1 odsto ukupne razmene, a među glavnim partnerima u uvozu bila je Kina. Sa Kinom je, prema podacima za period, zabeležen najveći deficit.
U septembru je uvoz iznosio 3,74 milijarde evra, naspram izvoza od 3,16 milijardi. Iako je godišnji rast izvoza bio veći, spoljnotrgovinski bilans ostao je u minusu.
Izveštavali: Tanjug, N1, Vesti.rs, Telegraf.
