Predlažu jaču ulogu fizičkog vaspitanja u nižim razredima
29. oktobra 2026. U Novom Sadu pokrenuta je rasprava o tome kako osnažiti fizičko vaspitanje u školama, posebno u nižim razredima. Gradska odbornica za omladinu i sport Tanja Medved smatra da je važno da predmet dobije veći značaj i da se profesori fizičkog više uključe u rad sa najmlađim učenicima.
Medved navodi da je uzrast od pet do 12 godina važan za razvoj motoričkih sposobnosti i usvajanje veština koje deci mogu olakšati kasnije bavljenje sportom. Prema njenim rečima, testiranje učenika od trećeg razreda može nastavnicima pomoći da prilagode rad njihovim potrebama i uoče kada je potrebna korektivna gimnastika.
Na novosadskom Fakultetu za sport i fizičko vaspitanje studenti master studija mogu da izaberu predmet posvećen školskom sportu. Profesorka Ilona Mihajlović kaže da je cilj da studenti steknu znanja za budući rad u školama. Školski sport, međutim, nije nastavni predmet, već obuhvata vannastavne aktivnosti, sekcije i takmičenja.
Profesor fizičkog Vuk Martinović iz beogradske Osnovne škole „Laza Kostić“ kaže da primećuje slabljenje motoričkih sposobnosti učenika i da im školske obaveze ostavljaju manje vremena za kretanje. Naveo je i da je nastava u trećem i četvrtom razredu prepuštena učiteljima nakon izmene zakona, dok je, prema njegovim rečima, više od stotinu nastavnika fizičkog ostalo bez posla.
Na čelu pokrajinskog Saveza za školski sport nalazi se Branislav Tešić, koji se zalaže da školske aktivnosti budu dostupne i deci koja ne treniraju u klubovima ili ne žele da postanu profesionalni sportisti. U Novom Sadu, prema njegovim navodima, program „Sport u škole“ obuhvata 36 ili 37 osnovnih škola i nudi besplatno vežbanje. Cilj, kaže Tešić, jeste da deca usvoje naviku kretanja, a ne da se stvaraju šampioni.
Programi školskog sporta podstiču kretanje među učenicima
29. oktobra 2026. Škole i sportske ustanove rade na tome da deci približe fizičku aktivnost, a u Novom Sadu program „Sport u škole“ obuhvata 36 ili 37 osnovnih škola i omogućava besplatno vežbanje. Branislav Tešić, koji predvodi pokrajinski Savez za školski sport, kaže da se aktivnosti prilagođavaju školama i da su namenjene i deci koja ne treniraju u klubovima.
Studenti novosadskog Fakulteta za sport i fizičko vaspitanje na master studijama mogu da pohađaju izborni predmet o školskom sportu. Profesorka Ilona Mihajlović navodi da se studenti tako pripremaju za posao profesora, a da školski sport u školama obuhvata sekcije i takmičenja, ne poseban nastavni predmet.
Tanja Medved smatra da fizičko vaspitanje treba dodatno osnažiti u najranijem uzrastu. Deca od pet do 12 godina, ističe, tada razvijaju osnovne motoričke sposobnosti. Testiranja od trećeg razreda mogu pomoći da se rad prilagodi učenicima i da se prepoznaju potrebe za korektivnom gimnastikom.
Profesor Vuk Martinović iz beogradske Osnovne škole „Laza Kostić“ ukazuje na pad motoričkih sposobnosti i manje vremena za kretanje zbog školskih obaveza. On navodi da su nastavu fizičkog u trećem i četvrtom razredu preuzeli učitelji nakon izmene zakona. Istovremeno, Tešićev opis školskih programa pokazuje da aktivnosti već mogu da stignu do dece izvan klupskog sporta.
Zagovornici jačanja fizičkog vaspitanja ističu da cilj nije samo stvaranje budućih sportista, već razvijanje navika kretanja kod što većeg broja dece. Medved smatra da ulaganje u stručnost profesora i njihov svakodnevni rad može biti važan korak ka tome.
Nastavnici fizičkog potisnuti, deca imaju sve manje kretanja
29. oktobra 2026. U raspravi o fizičkom vaspitanju u školama, profesor Vuk Martinović upozorava da učenici imaju sve slabije motoričke sposobnosti i manje vremena za kretanje. On kaže da je nastava u trećem i četvrtom razredu, koju su ranije držali nastavnici fizičkog, nakon izmene zakona prebačena na učitelje, a da je više od stotinu profesora ostalo bez posla.
Gradska odbornica za omladinu i sport Tanja Medved smatra da fizičko vaspitanje treba vratiti među prioritete obrazovanja. Prema njenim rečima, uzrast od pet do 12 godina presudan je za razvoj osnovnih motoričkih sposobnosti, a profesori fizičkog mogu da prilagode vežbe, prate učenike i prepoznaju potrebu za korektivnom gimnastikom.
Martinović kaže da telefoni i informacione tehnologije dodatno odvraćaju decu od kretanja, dok školske obaveze im ostavljaju manje vremena za fizičku aktivnost. Njegovi navodi ukazuju na jaz između potreba učenika i položaja stručnih nastavnika u nižim razredima.
Na master studijama novosadskog Fakulteta za sport i fizičko vaspitanje postoji izborni predmet koji se bavi školskim sportom, ali ga ne pohađaju svi studenti. Profesorka Ilona Mihajlović naglašava da školski sport nije deo nastavnog plana kao poseban predmet, već čine ga sekcije, vannastavne aktivnosti i takmičenja.
U Novom Sadu postoji i besplatan program „Sport u škole“, koji prema predsedniku pokrajinskog saveza Branislavu Tešiću obuhvata 36 ili 37 osnovnih škola. Ipak, zagovornici promena traže jače uključivanje profesora fizičkog kako bi stručan rad i prilika za kretanje bili dostupni svoj deci, a ne samo onima koja treniraju u klubovima.
Izveštavali: Užice oglasna tabla, Blic.
