Odlaganje alarma ne nadoknađuje manjak sna
Objavljeno 29. oktobra 2026. Ponavljano pomeranje budilnika može da naruši poslednju fazu sna i oteža razbuđivanje, ali ne znači da će svaka osoba zbog toga biti umornija. Kratki periodi sna između alarma nisu nužno dovoljno dugi za kvalitetan odmor.
Kada se probudimo, pospanost i usporeno razmišljanje mogu da potraju. Ta faza, poznata kao inercija sna, trajala je duže kod učesnika jednog manjeg laboratorijskog istraživanja iz 2022. godine koji su koristili funkciju odlaganja alarma.
Istraživanje iz 2024. godine obuhvatilo je 1.732 ispitanika, a laboratorijski deo još 31 osobu koja često odlaže alarm. Kratko odlaganje nije nužno pogoršalo rezultate kognitivnih testova neposredno nakon buđenja, a kod nekih učesnika moglo je da olakša prelaz u budno stanje. Ipak, u proseku je bilo povezano sa oko šest minuta manje sna, bez jasnog dokaza da popravlja raspoloženje ili umanjuje jutarnju pospanost.
Odraslima se uglavnom preporučuje najmanje sedam sati sna, mada nekima treba i više. Ako je ustajanje svakodnevno teško, a umor traje tokom dana, uzrok može biti nedovoljno sna ili njegov loš kvalitet. Na buđenje utiču i redovnost rasporeda, stres i prirodni ritam organizma.
Umesto da unapred računaju na više odlaganja, ljudi mogu da podese alarm za vreme ustajanja i pokušaju da ranije legnu. Budilnik izvan domašaja kreveta, dnevna svetlost nakon buđenja i približno isti raspored spavanja radnim danima i vikendom mogu da pomognu. Ako se iscrpljenost nastavi uprkos dovoljnom vremenu za san, lekar može pomoći u otkrivanju uzroka.
