Neiskorišćeni godišnji odmor isplaćuje se po prestanku radnog odnosa

Objavljeno 27. oktobra 2026. godine. Zaposleni koji odlazi iz firme, a nije iskoristio sav godišnji odmor na koji ima pravo, treba da dobije naknadu za preostale dane. Obaveza poslodavca nastaje kada prestane radni odnos; dok zaposlenje traje, odmor ne može da se zameni isplatom novca.

Visina naknade utvrđuje se polazeći od prosečne zarade zaposlenog za prethodnih 12 meseci i broja dana odmora koji su mu ostali. Ukoliko firma ne izvrši isplatu, zaposleni može da potražuje novac pred nadležnim sudom, uz zakonsku zateznu kamatu kada su za to ispunjeni uslovi.

Zakonski minimum godišnjeg odmora je 20 radnih dana. Poslodavac može da odobri duži odmor prema kriterijumima utvrđenim opštim aktom ili ugovorom, među kojima mogu biti staž, uslovi rada, doprinos na poslu i stručna sprema. Pravo na korišćenje stiče se posle mesec dana neprekidnog rada.

U godini kada radni odnos počinje ili se završava, odmor se računa srazmerno: za svaki mesec rada pripada jedna dvanaestina ukupnog godišnjeg odmora. Pri obračunu se radna nedelja računa kao pet dana, a praznici koji nisu radni, plaćeno odsustvo i bolovanje ne troše dane odmora.

O terminu odlučuje poslodavac, uz prethodno savetovanje sa zaposlenim. Rešenje se, po pravilu, dostavlja najmanje 15 dana pre početka odmora. Ako se odmor koristi u više delova, prvi deo mora trajati najmanje dve radne nedelje neprekidno u godini za koju pripada; ostatak se, po pravilu, koristi do 30. juna naredne godine.