Da li je Van Gogova terasa noću skrivena Poslednja večera?

7. novembra 2026.

Istraživač Džared Bakster je 2015. izneo tumačenje prema kojem Vinsent van Gog u slici „Terasa kafea noću“ možda nije prikazao samo prizor iz kafea, već i aluziju na biblijsku Poslednju večeru. Delo je naslikao u Arlu, u Francuskoj, u septembru 1888. godine.

Bakster je u rasporedu na osvetljenoj terasi prepoznao 12 ljudi, broj koji povezuje sa Isusovim apostolima. Figuru u beloj odeći u središtu prizora tumači kao mogući prikaz Isusa, a tamnu osobu koja se udaljava s leve strane kao moguću aluziju na Judu. Okvir prozora iznad centralne figure, prema ovom tumačenju, podseća na krst.

Van Gogov život takođe je deo obrazloženja teorije. Njegov otac bio je protestantski sveštenik, a kao mladić, želeo je da služi kao propovednik. Radio je među rudarima u belgijskom Borinažu i dobio nadimak „Hrist iz rudnika uglja“. U pismu bratu Teu iz septembra 1888. napisao je da mu je vera veoma važna i da zato noću izlazi da slika zvezde.

Istoričar umetnosti Bil Klos podržao je Baksterovo tumačenje. Ipak, nema pouzdanog dokaza da je Van Gog namerno ugradio prikaz Poslednje večere, a sačuvana pisma ne potvrđuju takvu nameru. Teorija zato ostaje jedno od mogućih čitanja slike, koja se čuva u muzeju Kreler-Miler u Holandiji.