Danski Vrhovni sud razmatra žalbu zbog iseljenja stanara
6. novembra 2026. Vrhovni sud Danske počeo je dvodnevno razmatranje žalbe sedam porodica iz Helsingera, koje su 2022. ostale bez stanova nakon raskida ugovora o zakupu. Porodice tvrde da su iseljene zbog svog porekla ili porekla roditelja, dok je stambena zajednica nastojala da smanji broj stanovnika označenih kao „neevropskog“ porekla.
Slučaj se odnosi na zakon iz 2018. godine, ranije poznat kao „zakon o getima“, a sada povezan s politikom „paralelnih društava“. Njime se određene stambene zajednice mogu obavezati da do 2030. godine smanje udeo javnog porodičnog stanovanja na 40 odsto, između ostalog prodajom, rušenjem ili prenamenom stanova. Obaveze se odnose na područja koja ispunjavaju propisane kriterijume, uključujući udeo stanovnika klasifikovanih kao „nezapadni“.
Danska vlada kaže da je cilj mera integracija. Stanari i organizacije za ljudska prava osporavaju njihovu zakonitost, tvrdeći da kriterijumi diskriminišu etničke manjine. Oznaka „nezapadni“ obuhvata ljude poreklom iz brojnih zemalja van Evrope, uz određene izuzetke, kao i potomke definisane prema državljanstvu i mestu rođenja roditelja.
Sud pravde Evropske unije je u decembru 2025. naveo da kriterijum koji naizgled nije zasnovan na etničkoj pripadnosti ipak može biti povezan s njom. Danski sudovi treba da odluče da li je u konkretnim slučajevima prekršena zabrana etničke diskriminacije. Danski zakon nije izmenjen, a datum presude Vrhovnog suda nije određen; očekuje se da bi mogla biti doneta kasnije tokom novembra.
Ishod bi mogao da bude važan i za druge stanare koji osporavaju zakon, uključujući stanovnike kopenhaškog naselja Mjolnerparken. Njihov postupak je i dalje pred danskim sudom. Udruženja stanara procenjuju da bi do 2030. godine oko 11.000 ljudi širom zemlje moglo biti primorano da napusti svoje domove.
