Kreni-Promeni traži da Srbija razmotri kupovinu udela u NIS-u
6. novembra 2026. Pokret Kreni-Promeni saopštio je da je MOL korak bliže sticanju većinskog udela u Naftnoj industriji Srbije, nakon što je američka Kancelarija za kontrolu strane imovine (OFAC) izdala dozvolu MOL-u i firmi MOL Serbia Investment Kft. za aktivnosti povezane s mogućim preuzimanjem udela. Pokret je naglasio da dozvola sama po sebi ne okončava rusko vlasništvo i kontrolu nad NIS-om.
Kreni-Promeni smatra da Srbija i dalje može da iskoristi pravo preče kupovine i otkupi ruski udeo po istim uslovima i ceni kao drugi zainteresovani kupac. Pokret se pozvao na odredbu sporazuma Srbije i Gasproma iz 2008. godine, za koju tvrdi da Srbiji garantuje takvo pravo u slučaju prodaje ruskog udela.
Pokret je naveo da dogovor Rusije i MOL-a ne bi trebalo da bude razlog da Srbija odustane od mogućnosti kupovine. Istovremeno je istakao da pravo preče kupovine treba razlikovati od nacionalizacije: nacionalizacija bi, prema njegovom stavu, mogla da izazove arbitražne postupke, finansijsku štetu i pogoršanje odnosa sa stranama u postupku.
Kreni-Promeni tvrdi da bi kupovina po ugovorenim uslovima poštovala interese prodavca i MOL-a, kao i postojeće ugovore. U saopštenju nije navedeno da li je Srbija već pokrenula postupak za ostvarivanje tog prava.
Dozvola za MOL otvara put dogovoru o vlasništvu u NIS-u
6. novembra 2026. dozvola američkog OFAC-a kompanijama MOL i MOL Serbia Investment Kft. označila je pomak ka mogućem preuzimanju većinskog udela u NIS-u, ali nije sama promenila vlasništvo niti kontrolu nad kompanijom. To je ključna razlika: postupak prodaje i dalje nije završen.
Kreni-Promeni poziva Srbiju da iskoristi pravo preče kupovine, pozivajući se na sporazum iz 2008. godine sa Gaspromom. Pokret tvrdi da bi država mogla da plati za ruski udeo isto koliko i drugi kupac, pod jednakim uslovima. Međutim, u saopštenju nema podatka da je takva kupovina već pokrenuta.
Pokret upozorava na moguće posledice nacionalizacije, uključujući arbitraže i finansijsku štetu, i pravi razliku između jednostranog oduzimanja imovine i kupovine u skladu sa ugovorom. Za Srbiju je, prema tom stavu, važno da postupa kroz postojeća pravila, a ne da ih zaobilazi.
Sama dozvola OFAC-a ne znači da je ruski udeo već prodat niti da je Srbija izgubila mogućnost da reaguje. Kreni-Promeni traži da država zaštiti svoje interese, ali naredni korak zavisi od toga da li će Srbija zaista zatražiti ostvarivanje prava koje pokret pominje.
Srbija još može da kupi ruski udeo u NIS-u, tvrdi Kreni-Promeni
6. novembra 2026. Kreni-Promeni je ukazao da je MOL korak bliže kupovini većinskog udela u NIS-u, pošto je OFAC izdao dozvolu kompanijama MOL i MOL Serbia Investment Kft. za aktivnosti povezane sa mogućim sticanjem udela. Ipak, ta dozvola, prema pokretu, ne prekida rusko vlasništvo i kontrolu nad kompanijom.
Pokret tvrdi da Srbija još ima mogućnost da po istoj ceni i uslovima kupi ruski udeo, i poziva se na odredbu sporazuma sa Gaspromom iz 2008. godine. Njegova poruka je da dogovor Rusije i MOL-a ne bi trebalo da znači automatsko odustajanje države od prava preče kupovine.
Kreni-Promeni insistira da se takva kupovina ne izjednačava sa nacionalizacijom. Nacionalizacija bi, prema stavu pokreta, mogla da dovede do arbitraža, finansijskih posledica i narušavanja odnosa, dok bi kupovina pod istim uslovima kao za drugog kupca bila zasnovana na ugovornom pravu.
Ovo pitanje, kako ga postavlja pokret, jeste da li će Srbija iskoristiti mogućnost koju on vidi u sporazumu ili će prepustiti da se dogovor MOL-a i Rusije nastavi bez njenog učešća. Saopštenje ne navodi da je država već preduzela korake da kupi udeo.
