U Alta banci ostalo 78 miliona dinara Leskovca

6. novembra 2026. Gradonačelnik Leskovca Goran Cvetanović saopštio je da je u Alta banci ostalo 78 miliona dinara iz gradskog budžeta. Narodna banka Srbije oduzela je banci dozvolu za rad, a grad traži povraćaj novca.

Leskovac je u februaru 2026. zaključio ugovor sa Alta bankom o oročavanju slobodnih budžetskih sredstava. Cvetanović je rekao da je ugovor sklopljen nakon javnog poziva bankama sa spiska Narodne banke Srbije i da je Alta ponudila najpovoljnije uslove. Prema njegovim rečima, grad takva sredstva oročava već oko dve decenije, a tokom prethodnih deset godina tim putem ostvario je prihod od gotovo 100 miliona dinara.

Gradonačelnik je naveo da Leskovac nije koristio Alta banku za redovna plaćanja, već da se ona obavljaju preko konsolidovanog računa trezora. Slobodna sredstva plasirana su preko računa otvorenog kod Narodne banke Srbije, a za depozit su, kako je rekao, obezbeđene menice.

Cvetanović je kazao da je grad nakon saznanja o oduzimanju dozvole kontaktirao nadležne institucije, među kojima su Agencija za osiguranje depozita, Ministarstvo finansija, Uprava za trezor i Narodna banka Srbije. Grad je 4. novembra podneo zahtev da se novac izdvoji iz stečajne mase i zatražio privremenu meru kako bi se ograničilo raspolaganje tim sredstvima.

Gradonačelnik je odgovornost za nadzor banaka pripisao Narodnoj banci Srbije i rekao da grad nema ovlašćenja da proverava njihovu likvidnost. On tvrdi da zadržavanje novca nije ugrozilo likvidnost Leskovca i da se dospele obaveze izmiruju u rokovima.

Leskovac pravnim putem štiti 78 miliona dinara budžetskog novca

6. novembra 2026. Leskovac je preduzeo pravne korake kako bi zaštitio 78 miliona dinara gradskog budžeta zadržanih u Alta banci nakon odluke Narodne banke Srbije da joj ukine dozvolu za rad. Gradonačelnik Goran Cvetanović rekao je da je 4. novembra podnet zahtev za izdvajanje novca iz stečajne mase, uz zahtev da se do odluke ograniči raspolaganje sredstvima.

Cvetanović je objasnio da je ugovor sa bankom sklopljen u februaru, nakon javnog poziva upućenog poslovnim bankama sa spiska Narodne banke Srbije. Alta banka je, prema njegovim rečima, ponudila najpovoljnije uslove za oročavanje slobodnih budžetskih sredstava.

Gradonačelnik je naglasio da Leskovac nije obavljao redovna plaćanja preko Alta banke. Sredstva su plasirana preko računa kod Narodne banke Srbije, dok se svakodnevno poslovanje odvija preko konsolidovanog računa trezora. Grad je, rekao je, odmah po saznanju o oduzimanju dozvole pisao nadležnim institucijama.

Cvetanović je naveo da lokalne samouprave nemaju zakonska ovlašćenja da kontrolišu likvidnost banaka niti da procenjuju njihove poslovne rizike, dok je nadzor pripisao Narodnoj banci Srbije. Istovremeno je rekao da Leskovac redovno izmiruje dospele obaveze i da zadržavanje depozita nije ugrozilo funkcionisanje grada. Grad je, prema njegovim rečima, postupao kroz javni poziv i sada koristi pravne mehanizme za povraćaj novca.

Iznos zarobljenog novca Leskovac saopštio tek posle pritiska

6. novembra 2026. gradonačelnik Leskovca Goran Cvetanović prvi put je javno naveo konkretan iznos gradskog novca zadržanog u Alta banci: 78 miliona dinara. Do saopštenja je došlo nakon što su javnost i opozicija tražili podatke o novcu uloženom u banku kojoj je Narodna banka Srbije ukinula dozvolu za rad.

Leskovac je u februaru 2026. zaključio ugovor o oročavanju slobodnih budžetskih sredstava. Cvetanović kaže da je banka izabrana na javnom pozivu, jer je ponudila najpovoljnije uslove, i da grad ovakvu praksu sprovodi oko dve decenije. Prema njegovim rečima, grad je za deset godina zaradio gotovo 100 miliona dinara od kamata.

Gradonačelnik tvrdi da blokirani iznos nije narušio likvidnost Leskovca i da se obaveze plaćaju na vreme. Takođe je odgovornost za nadzor banaka usmerio na Narodnu banku Srbije, uz obrazloženje da grad nema ovlašćenja da procenjuje njihovu likvidnost.

Grad se obratio nadležnim ustanovama, uključujući Agenciju za osiguranje depozita, Ministarstvo finansija, Upravu za trezor i Narodnu banku Srbije, a 4. novembra podneo je zahtev da se sredstva izdvoje iz stečajne mase. Zatraženo je i privremeno ograničenje raspolaganja novcem. Međutim, iznos od 78 miliona dinara postao je javan tek nakon višednevnih pitanja o sudbini budžetskih sredstava.