Francuski referendum mogao bi da ugrozi proširenje EU

6. novembra 2026. Francuska bi mogla da blokira prijem novih zemalja u Evropsku uniju ako se o proširenju bude odlučivalo na referendumu, na kojem bi se građani uzdržani prema tom procesu izjašnjavali o njegovoj sudbini.

Francuski ustav predviđa referendum kao osnovni način ratifikacije ulaska novih članica. Za izbegavanje referenduma, prema iznetim pravilima, potrebna je podrška tri petine poslanika u oba doma parlamenta, a zatim i većine senatora u Kongresu.

Protiv proširenja je i Nacionalno okupljanje Marin Le Pen, koje se protivi i daljoj finansijskoj podršci Ukrajini. Njegove pristalice mogle bi podržati takav stav na referendumu. Protiv proširenja pod sadašnjim uslovima je i Žan-Lik Melanšon, još jedan kandidat na francuskim predsedničkim izborima.

Evropska komisija proširenje je postavila među prioritete, ali je prijem novih članica i dalje uslovljen reformama i odlukama članica EU. Lukas Maček, šef Centra za Veliku Evropu pri Institutu Žak Delor, upozorio je da bi referendum u Francuskoj mogao ozbiljno da ugrozi proces.

Moguća blokada posebno bi zakomplikovala put Crne Gore. EU bi mogla da završi pregovore s tom zemljom, ali bez garancije da će Francuska potpisati pristupni ugovor.

Francuska prepreka mogla bi da uspori proširenje EU

6. novembra 2026. Francuska bi mogla da iznese proširenje Evropske unije na referendum, stvarajući prepreku koja nije u rukama zemalja kandidata. Iako bi pregovori mogli biti završeni, nema garancije da bi Pariz potpisao pristupni ugovor.

Evropska komisija proširenje je postavila među prioritete, ali prijem novih članica zavisi od reformi i odluka država članica. Upravo zato mogućnost blokade u jednoj članici može da ugrozi pouzdanost procesa i obećanja koja se daju kandidatima.

Francuski ustav predviđa referendum kao osnovni put za ratifikaciju ulaska novih članica. Da bi se referendum izbegao, potrebna je podrška tri petine poslanika u oba doma parlamenta, a zatim i većine senatora u Kongresu. To su zahtevni uslovi za politički izlaz iz zastoja.

Protiv proširenja su i Nacionalno okupljanje Marin Le Pen i Žan-Lik Melanšon, iako pripadaju različitim političkim pravcima. Takav otpor pokazuje koliko se teško može obezbediti podrška procesu u Francuskoj. Za Crnu Goru bi posledica mogla biti neizvesnost čak i posle okončanja pregovora. Proširenje zato zahteva ne samo reforme kandidata već i političke odluke svih članica EU.

Francuski otpor razotkriva neizvesnost obećanja EU

6. novembra 2026. Put Crne Gore ka Evropskoj uniji mogao bi da zavisi od političkog raspleta u Francuskoj, gde se razmatra mogućnost da se proširenje iznese na referendum. Čak i ako Brisel završi pregovore, nema garancije da će Pariz potpisati pristupni ugovor.

Evropska komisija proširenje je postavila među prioritete, ali prijem novih članica zavisi i od reformi i odluka država članica. Mogućnost da jedna država zaustavi proces pokazuje koliko su obećanja o članstvu podložna političkim preprekama izvan zemalja kandidata.

Francuski ustav predviđa referendum kao osnovni način ratifikacije prijema novih članica. Za izbegavanje glasanja potrebne su tri petine poslanika u oba doma parlamenta, a potom i većina senatora u Kongresu. Takav prag ostavlja malo prostora za jednostavno zaobilaženje referenduma.

Protiv proširenja su i Nacionalno okupljanje Marin Le Pen i Žan-Lik Melanšon. Među građanima postoje uzdržanost prema proširenju, a protivnici bi mogli imati podršku na referendumu. Lukas Maček iz Instituta Žak Delor upozorio je da bi takvo glasanje moglo teško da pogodi proces prijema novih članica. Za Crnu Goru to znači mogućnost da pregovori budu okončani, ali da članstvo i dalje ostane bez potrebne francuske potvrde.