Biogas može da snabdeva rastuće data centre u Srbiji

Analiza investicione grupe Warmico predlaže da se data centri u Srbiji povežu sa biogasnim elektranama izgrađenim uz poljoprivrednu proizvodnju. Prema proceni, kapacitet data centara mogao bi da dostigne oko 200 megavata do 2030. godine i jedan gigavat do 2035. godine, u odnosu na sadašnjih približno 27 megavata.

Biogas i biomasa činili su 0,96 odsto proizvodnje električne energije krajem 2025. godine, a za biogas se koristi oko desetine raspoloživog poljoprivrednog potencijala. Analiza navodi da ostaci iz poljoprivrede i prehrambene industrije često završavaju kao otpad.

Predloženi model, nazvan „proizvodnja–potrošnja“, podrazumeva da data centar dobija struju iz obližnje biogasne elektrane. Takva postrojenja mogu da rade neprekidno, uz iskorišćenje kapaciteta od 85 do 90 odsto, a istovremeno da proizvode struju, toplotu i rashladnu energiju. Hlađenje je, prema analizi, najveća pojedinačna stavka potrošnje data centara.

Srbija je najavila 6,5 milijardi evra ulaganja u nove energetske kapacitete do 2035. godine. Među planiranim projektima su solarni klaster snage jednog gigavata, kao i izgradnja hidroelektrana Đerdap 3 i Bistrica, gasnih elektrana i razvoj nuklearnog programa, dok biogas nije naveden među ključnim projektima.

Predsednik odbora direktora Warmica Mit Gusev ocenio je da bi povezivanje poljoprivrede i data centara moglo da ojača regionalni položaj Srbije. Kao naredni korak analiza izdvaja biometan, koji bi do 2030. mogao da zameni oko šest odsto potrošnje prirodnog gasa u zemlji.

Biogas može da pomogne Srbiji da razvija data centre bez dodatnog pritiska na mrežu

Rast data centara otvara priliku da Srbija iskoristi domaće resurse i obezbedi pouzdaniju energiju za novu industriju. Analiza grupe Warmico predlaže postrojenja na biogas uz poljoprivrednu proizvodnju, kako bi data centri mogli da dobijaju struju neposredno iz lokalnog izvora, umesto da dodatno opterećuju mrežu.

Kapacitet data centara procenjuje se na oko 27 megavata, a mogao bi da poraste na približno 200 megavata do 2030. i jedan gigavat do 2035. godine. Biogasna postrojenja mogu da rade neprekidno, uz iskorišćenje od 85 do 90 odsto, i da obezbede struju, toplotu i rashladnu energiju.

Srbija je najavila 6,5 milijardi evra za nove energetske kapacitete do 2035. godine. Planovi predviđaju solarni klaster snage jednog gigavata, uz projekte hidroelektrana Đerdap 3 i Bistrica, gasnih elektrana i nuklearnog programa. Analiza upozorava da biogas još nije među ključnim projektima, iako se trenutno koristi tek oko desetina raspoloživog poljoprivrednog potencijala.

Biogas i biomasa činili su 0,96 odsto proizvodnje električne energije krajem 2025. godine. Bolje korišćenje ostataka poljoprivrede i prehrambene industrije moglo bi da poveže dve privredne grane, smanji oslanjanje na spoljnu mrežu i stvori osnovu za dalji razvoj biometana. Prema analizi, biometan bi do 2030. mogao da zameni oko šest odsto potrošnje prirodnog gasa u Srbiji.

Planovi za energiju zanemaruju biogas uprkos rastu potrošnje data centara

Srbija planira snažan rast data centara, ali biogas, jedan od domaćih izvora stabilne zelene energije, izostaje sa liste ključnih projekata za koje je najavljeno 6,5 milijardi evra ulaganja do 2035. godine. Analiza grupe Warmico ukazuje na propuštenu priliku: povezivanje poljoprivrede i data centara moglo bi da obezbedi energiju neposredno uz objekte.

Kapacitet data centara sada se procenjuje na oko 27 megavata, a mogao bi da poraste na 200 megavata do 2030. i jedan gigavat do 2035. godine. Ipak, biogas i biomasa činili su samo 0,96 odsto proizvodnje struje krajem 2025. godine, a za proizvodnju biogasa koristi se oko desetine raspoloživog poljoprivrednog potencijala.

Umesto da se taj resurs stavi u prvi plan, među planiranim ulaganjima su solarni klaster snage jednog gigavata, kao i projekti hidroelektrana Đerdap 3 i Bistrica, gasnih elektrana i razvoja nuklearnog programa. Analiza predlaže da data centri dobijaju energiju iz sopstvenih biogasnih postrojenja, koja bi mogla da rade neprekidno i proizvode struju, toplotu i rashladnu energiju.

Takav pristup bi mogao da umanji oslanjanje na elektroenergetsku mrežu, čije opterećenje raste i u svetu zbog potreba data centara. Umesto toga, Srbija zasad rizikuje da ne iskoristi poljoprivredni otpad kao domaći izvor energije za novu industriju. Analiza navodi i mogućnost da biometan do 2030. zameni oko šest odsto potrošnje prirodnog gasa u zemlji.