Planovi za novi sukob s Iranom usmereni i na podzemna postrojenja

6. novembra 2026.

Moguća vojna operacija SAD i Izraela protiv Irana počela bi nastojanjem da se uspostavi prevlast u vazduhu. Izraelski avioni, prema navodima iz teksta, vežbali su letove kroz Siriju i Irak do iranske granice. U ranijim napadima Izrael je koristio F-35 za gađanje radara, a zatim F-15 i F-16 za bombardovanje. U prvom talasu u februaru ove godine učestvovalo je više od 200 izraelskih borbenih aviona.

Posebna dilema je nuklearni objekat ispod planine Pikaks, koji još nije u funkciji. Iran bi, ako bi tamo prebacio obogaćeni uranijum i centrifuge i osposobio postrojenje, mogao pokušati da razvija nuklearno oružje izuzetno teško dostupno vazdušnim udarima. Sumnja se da ni američke bombe za probijanje bunkera, teške oko 13,6 tona, ne bi nužno uništile objekat. Analiza je označila ventilacione otvore i ulaze u tunel kao moguće ranjive tačke.

Napadi na raketna postrojenja, međutim, nisu sprečili Iran da brzo raščisti urušene prilaze niti da rasporedi raketne posade širom zemlje. Manji, učestaliji napadi otežavali su protivvazdušnu odbranu, a udari na američke baze početkom 2026. naneli su štetu procenjenu na najmanje pet milijardi dolara.

Američki predsednik Donald Tramp navodno želi operaciju od tri dana, ali nije izvesno da bi sukob ostao tako kratak. Iran bi mogao da gađa američke brodove, podvodne internet-kablove i energetske objekte saveznika SAD. Pojedini Izraelci smatraju da samo duža kampanja, a po mišljenju bivšeg ministra odbrane Joava Galanta i kopnena operacija, može da ukloni deo uranijuma zakopanog duboko pod zemljom.