Obaveze prema inostranstvu zemalja u razvoju porasle na 9,4 biliona dolara

5. novembra 2026.

Zaduženost zemalja u razvoju prema inostranstvu popela se na najviši nivo do sada, od 9,4 biliona dolara. U 2025. godini najsiromašnije države plaćale su najviše kamatne stope na novo zaduživanje od osamdesetih godina prošlog veka.

Države sa niskim prihodima, kojima su dostupni grantovi i zajmovi Svetske banke po povoljnim uslovima, plaćale su u proseku 8,2 odsto kamate na zajmove od privatnih poverilaca i 9,4 odsto na nove dužničke hartije. Za poređenje, prosečna kamata na nove obveznice zemalja u razvoju sa snažnijim ekonomijama bila je 5,5 odsto.

Privatni izvori finansiranja činili su najveći udeo u povećanju spoljne zaduženosti država sa niskim i srednjim prihodima, ne računajući Kinu. Neto priliv duga iz tog izvora iznosio je gotovo 360 milijardi dolara u 2025. godini.

Pojedine vlade prodaju nove obveznice da bi otkupile ranije pozajmljena sredstva ili produžile rokove otplate, a da se pritom ukupan dug ne smanji značajno. Takva situacija može da poveća izloženost spoljnim šokovima, posebno u državama kojima su potrebna velika sredstva, a koje imaju malo prostora za reagovanje.

Banke i vlade sve više pribegavaju razrađenim postupcima za upravljanje obavezama i drugim načinima finansiranja. Ti instrumenti mogu da obezbede brz pristup devizama, ali uključuju rizike u vezi sa zalogom, obnovom duga i nedostatkom transparentnosti.