Spor oko Kanade produbio razlike između Berlina i Brisela

Objavljeno 5. novembra 2026.

Nemačka je uspela da izraz „pridruženo članstvo” bude uklonjen iz zajedničke deklaracije EU i Kanade, koju je usaglasilo svih 27 država članica. Ipak, Fon der Lajen ga je javno podržala na samitu u Montrealu. Berlin je ponovio protivljenje na sastanku ambasadora EU 4. novembra, dok predsednica Komisije ne namerava da odustane od tog naziva.

Spor se tiče i značenja mogućeg statusa. Merc je ranije predlagao pridruženo članstvo za Ukrajinu kao prelazni korak ka punopravnom članstvu, ali su se toj ideji usprotivili i Kijev i druge strane. Predlog za Kanadu, nasuprot tome, odnosio bi se na trajan oblik povezivanja bez mogućnosti pristupanja EU. U deklaraciji je na kraju upotrebljen izraz „sve bliže povezivanje”.

Nemačka, Francuska, Italija i Grčka jau ranije su imale primedbe jer postojeći ugovori EU ne definišu takav status ni prava koja bi podrazumevao. Evropska komisija je poručila da se usredsređuje na sprovođenje dogovora sa samita i da Berlin i Brisel dele osnovne ciljeve u odnosima sa Kanadom.

Kanadski premijer Mark Karni rekao je da Otava i Brisel žele da do juna 2027. utvrde obim budućeg partnerstva. Planirana saradnja obuhvata odbranu, energetiku, kritične minerale, digitalnu trgovinu i veštačku inteligenciju. Kanada je izrazila spremnost da učestvuje u podršci Ukrajini, ali način njenog učešća još nije utvrđen. EU je pripremila kreditni paket za Ukrajinu u vrednosti od 90 milijardi evra, namenjen periodu 2026–2027, a Komisija je 30. oktobra predložila da se odobri preostalih 45 milijardi za 2027.