Moždani implantati daju paralizovanima novu kontrolu nad računarima
4. novembra 2026. godine, moždani implantati već se ispituju kao način da osobe sa paralizom komuniciraju i upravljaju uređajima. Jedan od učesnika istraživanja u Minhenu je 26-godišnji Mihael Meringer, koji je ostao paralizovan posle nesreće na motociklu.
Lekari su mu ugradili elektrode u motorni korteks, deo mozga povezan sa pokretima. Sistem sa 256 senzora prikuplja električne signale, koji se prenose do računara i obrađuju pomoću veštačke inteligencije. Istraživači žele da iz obrazaca aktivnosti utvrde koju radnju osoba namerava da izvede.
Jedan od budućih ciljeva je da Meringer upravlja robotskom rukom mislima. Drugi sistemi, poput implantata kompanije CorTec, mogu da šalju signale nazad u mozak i stimulišu nervne ćelije, s namerom da pomognu oporavku posle moždanog udara. U jednom američkom istraživanju pacijent je ponovo pokrenuo paralizovanu ruku uz pomoć implantata.
Kompanija Neuralink planira da od 2031. ugrađuje oko 20.000 implantata godišnje, ali još nema sva odobrenja za širu medicinsku primenu. Jedan implantat razvijen u Kini već je dobio dozvolu za komercijalno korišćenje kod osoba sa paralizom.
Algoritmi su istraživačima omogućili da delimično rekonstruišu slike i muziku iz moždane aktivnosti, kao i da dekodiraju unutrašnji govor uz aktiviranje sistema posebnom mentalnom lozinkom. Stručnjaci upozoravaju da bi upotreba moždanih podataka mogla ugroziti privatnost, naročito ako se uređaji za praćenje aktivnosti koriste na poslu ili u obrazovanju. Čile je zaštitu tih podataka uneo u ustavni okvir, dok Evropska unija razmatra moguća pravila.
